Како су месеци добили називе?
Наши месеци данас носе називе преузете из латинског језика, попут јануара, фебруара и марта, али није увек било тако. У прошлости, стари Словени су користили аутентичне, описне називе за месеце, који су одражавали природне појаве и сезонске промене у току године. Док су код нас ти стари називи временом уступили место латинским, неки словенски народи су их и даље задржали у свом језику.
У наставку текста причамо о месецима и доносимо неке занимљивости које, можда, нисте знали.
Кренућемо редом:
Јануар
Први месец у години добио је назив по римском богу Јанусу. Јанус је био заштитник свих пролаза и капија, бог сваког почетка. Приказивао се са два лица.
Фебруар
Месец фебруар добио је име по римском празнику чишћења и покајања. Тај празник се звао фебруа, па одатле и назив. Код нас се зна чути да говорници изговарају фeбуар, што није правилно.
Март
Март носи име бога рата Марса. Марс је био бог рата и плодних њива, па су се њему упућивале молитве да заштити земљу од разних непријатеља и временских непогода.
Април
Месец април доводи се у везу са латинским речима apreire (отварати) и apricus (сунчан). Април би по томе био сунчани месец или месец који отвара (пролеће).
Мај
И пети месец, мај, добио је назив по божанству. По некима је овај месец добио име по богињи природе Маји, а по некима по Јупитеру, кога су Римљани ословљавали са deis maius што значи већи бог.
Јун
Највећа вероватноћа је да месец јун је добио име по римској богињи Јунони, заштитници брака. Мада, постоји мишљење да је овај месец добио назив по угледној римској породици Junius
Јул и август
Ова два месеца носе имена двојице великих римских државника: Гаја Јулија Цезара и првог римског цара Октавијана Августа.
Септембар, октобар, новембар и децембар дословно значе: седми, осми, девети,
десети. Ми знамо да ови месеци нису по реду у календару седми, осми, девети и десети као и да година има дванаест месеци. Зашто су овако поредани месеци?
Заправо код Римљана је година почињала 1. марта пре реформе коју је извршио Гај Јулије Цезар. По њиховом тадашњем календару јануар је био једанаести месец, а фебруар дванаести.
А шта је са словенским називима месеци?
Стари Словени су имали своје називе за месеце, а неки народи су их сачували до данас. Између осталих и Хрвати су задржали те описне називе о којима ћемо сад рећи нешто више. Код Хрвата имамо: сијечањ, вељача, ожујак, свибањ, липањ, рујан, листопад, студени и просинац. Ти називи настали су према природним појавама, збивањима у природи, пољским радовима које су наши преци обављали у одређено доба године. Тако је рецимо травањ (април) добио назив јер тад расте трава, листопад (октобар) јер тад лишће опада, а липањ (јун) јер тад цветају липе. Свибањ је добио назив по биљци свиба која је расла у мају. Студени (новембар) јер је то први хладни месец у години. Фебруар вељача јер тад веља односно време се мења; промењиво је. Рујан (септембар) је добио назив по рујним, црвенкастим бојама. Просинац (децембар) је добио назив по томе што се време просињује; тачније сунце се почиње враћати. Сијечањ (јануар) јер се тад секу дрва, српањ (јул) јер се тад жање жито, коловоз (август) јер се тад колима одвози приспела летина.
Надамо се да сте сазнали нешто ново, у неком од следећих текстова бавићемо се фолклором, митологијом и веровањима код наших народа.