Номинатив
КО? ШТА?Значење: вршилац радње или носилац особине
Функција: граматички субјекат и именски део предиката
Падеж је граматичка морфолошка категорија јер означава облик именске речи. Дакле, различити облици у којима се појављују именице и друге именске речи називају се падежи. Промена именица кроз падеже назива се деклинација. По врсти падежних промена разликују се: именичка промена, заменичка промена и придевско-заменичка промена.
Погледајте такође: Правописна правила и Конвертор текста ћирилица/латиница.
Српски језик има седам падежа, а сваки падеж се добија на посебно питање. Навешћемо падеже и питања на који се сваки од њих добија:
Независни падежи су: НОМИНАТИВ и ВОКАТИВ, јер они не зависе ни од једне друге речи у реченици. Зато они никада не долазе са предлозима.
Зависни падежи су ГЕНИТИВ, ДАТИВ, АКУЗАТИВ, ИНСТРУМЕНТАЛ, ЛОКАТИВ, јер они увек зависе од друге речи у реченици коју одређују и допуњавају чинећи са њом синтагму. У српском језику сви зависни падежи могу долазити са предлогом или без предлога, осим локатива који увек долази са предлогом.
Сваки падеж – независни и зависни – има своје основно значење по којем се разликују од осталих падежа. Поред значења имају такође и функцију (службу) у реченици.
Значење: вршилац радње или носилац особине
Функција: граматички субјекат и именски део предиката
Обухвата три ужа значења:
Значење: намена и управљеност
Функције: неправи објекат и прилошка одредба за место
Значење: предмет обухваћен глаголском радњом
Функција: обележавање правог објекта
Значење: дозивање и скретање пажње
Напомена: нема никакву функцију у реченици
Има два ужа значења:
Значење: место
Функција: прилошка одредба
Предлог са падежом ствара предлошко-падежну конструкцију. Навешћемо најчешће предлоге: