Правописна правила - Садржај
1
Велика и мала слова
Мала слова су основни вид писма, док велика слова служе да се нешто истакне у тексту. Велико почетно слово се пише како би се обезбедила јасноћа и прегледност текста.
Великим почетним словом се пишу следеће речи:
1.
Лична имена и презимена - као имена одмила и надимци: Милош, Мишко, Вук Стефановић Караџић
2.
Додаци уз имена - устаљени атрибути, титуле који су саставни део имена: Урош Нејаки, Душан Силни, Пипин Мали
3.
Имена из уметничких дела - књижевности, филма: Крцко Орашчић, Стари Вујадин, Косовка Дјевојка, Мајка Југовића
4.
Атрибути светаца - свети, блажени, хазрети као саставни део имена: Свети Лука, Свети Петар, Свети браћа Ћирило и Методије
5.
Божанства и митолошка бића: Афродита, Дијана, Зевс, Мефисто, Сатана, Хера, Весна
6.
Једнобожачки називи божанстава: Бог, Јехова, Алах, Буда, Господ, Свемогући, Свевишњи
7.
Географска имена - континенти, државе, градови, села (све речи): Јужна Америка, Сједињене Америчке Државе, Петровац на Млави
8.
Незванична имена региона - само прва реч: Нови свет, Стари континент
9.
Делови насеља - само прва реч: Баново брдо, Савски венац, Бежанијска коса
10.
Облици рељефа - само прва реч (осим властитих имена): Панонска низија, Стара планина, Бесна кобила, Балканско полуострво
11.
Имена вода - океани, језера, реке (само прва реч): Атлантски океан, Скадарско језеро, Бели Дрим, Велика Морава
12.
Географске одреднице - ако нису саставни део имена, пишу се малим словом: западна Србија, источна Херцеговина. У страним именима све речи великим: Сијера Невада, Лонг Ајленд
13.
Небеска тела и сазвежђа: Венера, Девица, Кумова слама
14.
Грађевински објекти и споменици: Газела, Титаник, Београђанка
15.
Предузећа, манифестације, установе: Српско народно позориште, Црвена звезда, Сајам књига, Уједињене нације
16.
Историјски догађаји: Други светски рат, Косовска битка, Дан победе
17.
Речи булевар, трг, улица као саставни део имена: Улица краља Милана, Трг слободе, Булевар војводе Путника. Малим словом када није саставни део или у множини.
18.
Присвојни придеви од властитих имена на -ов/-ев и -ин: Марков, Десанкин, Змајев
Малим почетним словом пишу се следеће речи:
1.
Називи припадности - верска, расна, политичка, стручна: хришћанин, демократа, нордијац, ректор, краљ
2.
Робне марке - општи појмови који су изгубили везу са властитим именом: милка чоколада, форд, адидас патике, аспирин, нивеа
3.
Стране света: исток, запад, север, југ, североисток
4.
Имена језика: српски језик, енглески језик, француски језик
5.
Придеви на -ски, -чки, -шки: београдски, мексички, донкихотовски
6.
Придеви од имена празника: божићни, ускршњи, новогодишњи
2
Интерпункција
У писању се ради јаснијег приказивања онога што хоће да се каже употребљавају поједини знаци који се заједно називају интерпункција или реченични знаци.
тачказарезтачка и зарездве тачкенаводнициупитникузвичникзаградецрта
Тачка се ставља на крају обавештајне реченице: Сваки дан учим за испит. За испит не учим редовно.
Зарез се употребљава често у различитим ситуацијама. По начелу слободне интерпункције, оно што је тесно повезано не одваја се зарезом, а делови који чине целину за себе одвајају се зарезом.
Зарезом се одвајају:
а)
речи и скупови речи (истоврсни делови) у набрајању:
Миша, Дренко, Ненад и Срђан су отишли на излет. Понели су и добре хране, и безалкохолних пића, и друштвених игара.
Миша, Дренко, Ненад и Срђан су отишли на излет. Понели су и добре хране, и безалкохолних пића, и друштвених игара.
б)
независне реченице кад нису повезане везницима:
Дошао је, поздравио се, добро вечерао и нестао.
Дошао је, поздравио се, добро вечерао и нестао.
в)
паралелни делови реченице кад су у супротности:
Задатак је тежак, али занимљив. Поклонићу теби а не Игору. Нисмо летовали на мору, већ у планини.
Задатак је тежак, али занимљив. Поклонићу теби а не Игору. Нисмо летовали на мору, већ у планини.
г)
реченице које су у супротности:
Касније смо кренули, али смо стигли на време. Ви сте пошли раније, а ипак сте закаснили.
Касније смо кренули, али смо стигли на време. Ви сте пошли раније, а ипак сте закаснили.
д)
реченице у инверзији (зависна испред главне):
Кад се спремим, позваћу те телефоном. Ако можеш, помози ми. Иако сам знала, нисам одговорила на сва питања.
Кад се спремим, позваћу те телефоном. Ако можеш, помози ми. Иако сам знала, нисам одговорила на сва питања.
ђ)
реч или скуп речи накнадно додати у реченицу:
То је, дакле, твој воћњак. Све ћу ти, наравно, испричати. Ти си у праву, неоспорно.
То је, дакле, твој воћњак. Све ћу ти, наравно, испричати. Ти си у праву, неоспорно.
е)
вокатив и апозиција као накнадно додати:
Ви ћете, децо, добити слаткиша. Теби ћемо, бако, донети воћа. Дела Иве Андрића, јединог југословенског Нобеловца, преведена су на многе језике.
Ви ћете, децо, добити слаткиша. Теби ћемо, бако, донети воћа. Дела Иве Андрића, јединог југословенског Нобеловца, преведена су на многе језике.
ж)
узвици нису саставни делови реченице:
Ух, што је хладно! Ох, што ме боли зуб! О, стигла си?!
Ух, што је хладно! Ох, што ме боли зуб! О, стигла си?!
з)
уметнуте реченице:
У мом селу, које је једно од најуспешнијих у воћарству, готово сви гаје малине.
У мом селу, које је једно од најуспешнијих у воћарству, готово сви гаје малине.
и)
између места и датума:
Сомбор, 15. август 1991. У Новом Саду, 2. априла 1957.
Сомбор, 15. август 1991. У Новом Саду, 2. априла 1957.
Тачка и зарез се употребљавају:
а)
између реченица мање повезаних у сложеној реченици:
Кад смо се срели, поздравили смо се, разговарали о школи; нисмо помињали недавну свађу.
Кад смо се срели, поздравили смо се, разговарали о школи; нисмо помињали недавну свађу.
б)
између група речи које се разликују по сродности:
На пут ћу понети: одећу, обућу, кишобран; књиге, свеске, прибор за писање; друштвене игре, фудбал и рекет.
На пут ћу понети: одећу, обућу, кишобран; књиге, свеске, прибор за писање; друштвене игре, фудбал и рекет.
Две тачке се стављају:
а)
иза речи којима се најављује набрајање:
На пијаци купи: сира, јаја, кајмака, меса, салате и лука.
На пијаци купи: сира, јаја, кајмака, меса, салате и лука.
б)
испред навођења туђих речи (управног говора):
Рекао нам је дословно: „Новац за екскурзију је обезбеђен".
Рекао нам је дословно: „Новац за екскурзију је обезбеђен".
Наводницима се обележавају:
а)
туђе речи кад се дословно наводе:
Улазећи сви заграјаше „Срећан ти рођендан!"
Улазећи сви заграјаше „Срећан ти рођендан!"
б)
речи употребљене с иронијом:
Знам, ти си „вредница". Донео је твој „велики пријатељ".
Знам, ти си „вредница". Донео је твој „велики пријатељ".
Други знаци интерпункције:
Упитник се ставља на крају упитних реченица: Како си? Шта радиш?
Узвичник се ставља иза узвичних реченица: Ух, што сам гладна! Не вичи! Пожар!
Упитник и узвичник заједно кад се питање изговара повишеним гласом: Он положио?! Не даш?!
Заграда одваја објашњења: Интерпункција (реченични знаци) доприноси јаснијем изражавању.
Црта се пише:
а)
уместо наводника у дијалогу:
— Ко је то био? — упита мајка.
— Мој друг.
— Зашто га ниси позвао унутра?
— Журио је — промрмља Милош.
— Ко је то био? — упита мајка.
— Мој друг.
— Зашто га ниси позвао унутра?
— Журио је — промрмља Милош.
б)
за истицање супротности или неочекиваности:
Пођем ја, кад — нигде никог. Све сам научила, све знам — не вреди, збунила сам се.
Пођем ја, кад — нигде никог. Све сам научила, све знам — не вреди, збунила сам се.
3
Правописни знаци
Правописни знаци се употребљавају уз поједине речи за разлику од интерпункције која се употребљава у реченици.
тачкадве тачкенеколико тачакацртацртицазаградаапострофзнак једнакостизнаци пореклаакцентски знацигенитивни знак
Тачка као правописни знак:
Тачка се пише:
- иза скраћеница: нпр., итд., сл., тј.
- иза редних бројева: 15. март 1991. године
Тачка се НЕ пише:
- иза редних бројева када следи други знак: О томе ћете наћи информације на 119, 120, 121 и 122. страни.
- на крају: На неким спратовима (2, 4. и 5) су покварене електричне инсталације.
Остали правописни знаци:
:
Две тачке - између бројева за однос „према":
Резултат утакмице је 2 : 1. Самогласник се смењује о : и : а у речима пловити - пливати.
Резултат утакмице је 2 : 1. Самогласник се смењује о : и : а у речима пловити - пливати.
…
Неколико тачака - уместо изостављеног текста:
Предлози су: код, поред, у, са... Кад се воз зауставио, он се појави... и рече: „Дивно је вратити се кући".
Предлози су: код, поред, у, са... Кад се воз зауставио, он се појави... и рече: „Дивно је вратити се кући".
—
Црта - између бројева уместо „до", између градова за правац:
Купи 10—15 килограма кромпира. Пут Београд — Ниш. Утакмица Црвена Звезда — Партизан.
Купи 10—15 килограма кромпира. Пут Београд — Ниш. Утакмица Црвена Звезда — Партизан.
-
Цртица - између делова полусложеница, при растављању речи:
радио-апарат, ауто-механичар, 150-годишњица, Танјуг-овој вести, УНИЦЕФ-ом.
радио-апарат, ауто-механичар, 150-годишњица, Танјуг-овој вести, УНИЦЕФ-ом.
( )
Заграда - означава оба облика речи, нове одељке:
Предлог с(а) уз инструментал. 1), 2), 3) итд. — а), б), в) итд.
Предлог с(а) уз инструментал. 1), 2), 3) итд. — а), б), в) итд.
'
Апостроф - уместо изостављеног слова:
Је л' то тачно?
Је л' то тачно?
=
Знак једнакости - између речи за једнаку вредност:
химба = сумња, тата = субјекат (у реченици)
химба = сумња, тата = субјекат (у реченици)
>
Знаци порекла - у стручним текстовима:
твојега > твоега > твоога > твога; црњи < црн -ји
твојега > твоега > твоога > твога; црњи < црн -ји
â
Акцентски знаци - за разликовање речи:
Сâм сам то увидео. Дошао је да дâ оглас.
Сâм сам то увидео. Дошао је да дâ оглас.
ã
Генитивни знак - за разликовање генитива множине:
Из примерã можете закључити о тој појави.
Из примерã можете закључити о тој појави.
4
Скраћенице
У српском језику постоје две врсте скраћеница које се разликују по начину читања и писања.
I врста: Скраћенице које се изговарају потпуно
а) Скраћенице са тачком:
бр.(број)
тзв.(такозвани)
ж.р.(женски род)
уч.(ученик)
и сл.(и слично)
в.д.(вршилац дужности)
стр.(страна)
тј.(то јест)
о.г.(ове године)
б) Међународне скраћенице (без тачке):
Мере и величине:
m(метар)
cm(центиметар)
km(километар)
kg(килограм)
g(грам)
t(тона)
l(литар)
Валуте:
USD(амерички долар)
EUR(евро)
GBP(британска фунта)
Пишу се латиницом јер су међународне
в) Титуле (без тачке):
др(доктор)
гђа(госпођа)
гђица(госпођица)
II врста: Сложене скраћенице
а) Читају се потпуно (без тачке):
ВПШВиша пословна школа
УНУједињене нације
ПТТПошта, телефон, телеграф
б) Постају речи и мењају се:
Била сам у САД-у. Из САД-а сам донела компакт дискове са оперском музиком.
в) Преузете из страних језика:
Унескова помоћ земљама у развоју је драгоцена.
Помоћ у храни и лековима је стигла од Уницефа.
Пишу се како се изговарају и мењају по падежима