Правописна правила

1. Велика и мала слова

Мала слова су основни вид писма, док велика слова служе да се нешто истакне у тексту. Велико почетно слово се пише како би се обезбедила јасноћа и прегледност текста.

Великим почетним словом се пишу следеће речи:

1. Лична имена и презимена, као имена одмила и надимци: Милош, Мишко, Вук Стефановић Караџић, итд.

2. Додаци уз имена (устаљени атрибути, титуле и сл.) који су саставни део имена или се употребљавају уместо њега: Урош Нејаки, Душан Силни, Пипин Мали и слично.

3. Имена из уметничких дела – књижевности, филма и сл. сва се пишу великим словом: Крцко Орашчић, Стари Вујадин, Косовка Дјевојка, Мајка Југовића итд.

4. Атрибут свети уз имена светаца, као и блажени или хазрети по правилу су саставни дио имена и пишу се великим словом: Свети Лука, Свети Петар, Свети браћа Ћирило и Методије.

5. Божанства и митолошка бића: Афродита, Дијана, Зевс, Мефисто, Сатана, Хера, Весна и слично.

6. У једнобожачким називи божанстава: Бог, Јехова, Алах, Буда, Господ, Свемогући, Свевишњи.

7. Имена континената, држава, градова и села – све речи се пишу великим словом: Јужна Америка, Сједињене Америчке Државе, Петровац на Млави, Петрово Село.

8. Устаљена незванична имена континената и регија такође се пишу великим словом, али само прва реч: Нови свијет, Стари континент и слично.

9. Делови насеља или градске четврти – само прва реч се пише великим словом: Баново брдо, Савски венац, Бежанијска коса и слично.

10. Имена различитих облика рељефа (планина и других узвишења, низија, поља, котлина, полуострва, залива и сл.) – само прва реч великим словом, осим ако друга реч није властито име: Панонска низија, Стара планина, Бесна кобила, Балканско полуострво.

11. Имена вода (океана, језера, ријека, канала, мочвара, ритова, извора, врела) – само прва ријеч великим словом, осим ако друга ријеч није властито име: Атлански океан, Скадарско језеро, Бели Дрим, Велика Морава и слично,

12. Придодате географске одреднице које нису саставни део устаљеног имена пишу се малим почетним словом: западна Србија, источна Херцеговина, јужна Француска и слично. Треба напоменути да у непреведеним, дакле, значењски непрозирним, страним географским именима све ријечи се пишу великим словом: Сијера Невада, Лонг Ајленд, Рио Гранде и слично.

13. Имена небеских тела, сазвежђа и хороскопских знакова пишу се такође великим почетним словом: Венера, Дјевица, Кумова слама и сл.

14. Имена грађевинских објеката, споменика: Газела, Титаник, Београђанка и сл.

15. Називи предузећа, манифестација, партија, установа: Српско народно позориште, Црвена звезда, Сајам књига, Уједињене нације и слично.

16. Називи историјских догађаја: Други свјетски рат, Косовска битка, Дан победе и слично.

17. Речи булевар, трг или улица пишу се великим словом: Улица краља Милана, Трг слободе, Булевар војводе Путника (може и без именице улица Станујем у Краља Милана). Именица улица пише се малим словом када није саставни дио имена (Станујем у улици Зелени венац) или када се користи у множини (Данас неће бити струје у улицама Марка Краљевића и Цара Лазара).

18. Присвојни придеви од властитих имена на -ов/-ев и -ин: Марков, Десанкин, Змајев.

Малим почетним словом пишу се следеће речи:

1. Називи који означавају верску, расну, политичку, стручну, професионалну или неку другу припадност: хришћанин, демократа, нордијац, ректор, краљ.

2. Називи робних марки или других општих појмова који су изгубили везу са властитим именом: милка чоколада, форд, адидас патике, аспирин, нивеа.

3. Стране света: исток, запад, сјевер, југ, сјевероисток и слично.

4. Имена језика: српски језик, енглески језик, француски језик и слично.

5. Придеви изведени на -ски, -чки, -шки: београдски, мексички, донкихотовски и слично.

6. Придеви изведени од имена празника: божићни, ускршњи, новогодишњи и слично.

2. Интерпункција

У писању се ради јаснијег приказивања онога што хоће да се каже, употребљавају поједини знаци који се заједно називају интерпункција или реченични знаци. Знаци интерпункције су: тачка, зарез, тачка и зарез, две тачке, наводници, упитник, узвичник, заграде и црта. Тачка се ставља на крају обавештајне - потврдне и одричне реченице, на пример: Сваки дан учим за испит. За испит не учим редовно. Зарез се као знак интерпункције употребљава често и у различитим реченичним ситуацијама. Пошто је једно од основних начела српског правописа слободна (логична) интерпункција, за употребу зареза је најважније правило да се оно што је у мислима тесно повезано, што представља једну целину, не одваја зарезом, а делови који чине целину за себе, одвајају се зарезом од осталих делова реченице.

Зарезом се одвајају:

• а) речи и скупови речи (истоврсни делови реченице) у набрајању: Миша, Дренко, Ненад и Срђан су отишли на излет. Понели су и добре хране, и безалкохолних пића, и друштвених игара.;
• б) независне реченице кад нису повезане везницима: Дошао је, поздравио се, добро вечерао и нестао.;
• в) паралелни делови реченице кад су у супротности: Задатак је тежак, али занимљив. Поклонићу теби а не Игору. Нисмо летовали на мору, већ у планини.
• г) реченице које су у супротности: Касније смо кренули, али смо стигли на време. Ви сте пошли раније, а ипак сте закаснили.;
• д) реченице у инверзији (кад се зависна реченица налази испред главне), на пример: Кад се спремим, позваћу те телефоном. Ако можеш, помози ми. Иако сам знала, нисам одговорила на сва питања.;
• ђ) реч или скуп речи који су накнадно додати или уметнути у реченицу: То је, дакле, твој воћњак. Све ћу ти, наравно, испричати. Ти си у праву, неоспорно.;
• е) вокатив и апозиција су, такође, накнадно додати у реченицу, па се одвајају зарезом, на пример: Ви ћете, децо, добити слаткиша. Теби ћемо, бако, донети воћа. Дела Иве Андрића, јединог југословенског Нобеловца, преведена су на многе језике.;
• ж) узвици исто нису саставни делови реченице, па се одвајају зарезом: Ух, што је хладно! Ох, што ме боли зуб! О, стигла си?!;
• з) уметнуте реченице на пример: У мом селу, које је једно од најуспешнијих у воћарсту, готово сви гаје малине.;
• и) између места и датума, на пример: Сомбор, 15. август 1991. У Новом Саду, 2. априла 1957.

Тачка и зарез се употребљавају:

• а) између реченица које су у сложеној реченици мање повезане са другим реченицама, на пример: Кад смо се срели, поздравили смо се, разговарали о школи; нисмо помињали недавну свађу.;
• б) између група речи које се разликују по сродности, на пример: На пут ћу понети: одећу, обућу, кишобран, хигијенски прибор; књиге, свеске, прибор за писање; друштвене игре, фудбал и рекет за стони тенис.

Две тачке се се стављају:

• а) иза речи којима се најављује набрајање, а испред онога што се набраја, на пример: На пијаци купи: сира, јаја, кајмака, меса, салате и лука.;
• б) испред навођења туђих речи (управног говора); нпр. Рекао нам је дословно: ,,Новац за екскурзију је обезбеђен".

Наводницима се обележавају:

• а) туђе речи кад се дословно наводе. На пример: Улазећи сви заграјаше ,,Срећан ти рођендан!";
• б) речи које се употребљавају с иронијом и којима нечему не жели да се да супротно значење. Знам, ти си ,,вредница". Донео је твој ,,велики пројатељ".

На крају упитних реченица ставља се упитник, а иза узвичних реченица, као и иза мањих говорних јединица које се изговарају у узбуђењу, повишеним гласом, ставља се узвичник, на пример: Како си? Шта радиш? Ух, што сам гладна! Не вичи! Пожар! Када се питање изговара повишеним гласом иза њега се стављају и упитник и узвичник; нпр. Он положио?! Не даш?! Заградом се у реченици одваја оно што се додаје ради објашњења претходне речи или дела реченице, на пример: Интерпункција (реченични знаци) доприноси јаснијем изражавању. Именске речи (именице, придеви, заменице и бројеви) мењају се по падежима. За време Првог светског рата (1914 - 1918) владале су несташице хране, одеће и лекова.

Црта се пише:

• а) Уместо првог дела наводника у дијалогу и то у штампаним текстовима, а други део се изоставља; и на крају управног говора се пише црта ако се реченица наставља и објашњава нешто о управном говору; на пример: - Ко је то био? - Упита мајка. - Мој друг. - Зашто га ниси позвао унутра? - Журио је - промрмља Милош.;
• б) кад се жели нешто истаћи, или нагласити супротност, неочекиваност; на пример: Пођем ја, кад - нигде никог. Све сам научила, све знам - не вреди, збунила сам се.

3. Правописни знаци

Правописни знаци се употребљавају уз поједине речи за разлику од интерпункције која се употребљава у реченици.

У правописне знаке се убрајају: тачка, две тачке, неколико тачака, црта, цртица, заграда, апостроф, знак једнакости, знаци порекла, акцентски знаци и генитивни знак.

а) Тачка се као правописни знак употребљава: - иза скраћеница: нпр., итд., сл., тј.; - иза редних бројева када се пишу арапским бројкама: 15. март 1991. године. Тачка се не пише иза редних бројева написаних арапским бројкама када се иза њих нађе други правописни знак (зарез, заграда, црта или који други); нпр.: О томе ћете наћи информације на 119, 120, 121 и 122. страни. На неким спратовима (2, 4. и 5) су покварене електричне инсталације. На 10-15. километру ћеш угледати планинарски знак.

б) Две тачке се као правописни знак пишу: - између бројева или слова којима се исказује неки однос и читају се ,,према". На пример: Резултат утакмице је 2:1 у корист Црвене Звезде. Коренски самогласник се смењује о:и:а у речима пловити - пливати - поплавити.

в) неколико тачака (најчешће три) стављају се: - уместо изостављеног текста и у испрекиданом тексту; на пример: Предлози су: код, поред, у, са... Кад се воз зауставио, он се појави... и рече: ,,Дивно је вратити се кући".

г) црта се као правописни знак употребљава: - између бројева уместо предлога до, нпр.: Купи 10 - 15 килограма кромпира. Иво Андрић (1892 - 1975) је добио Нобелову награду за књижевност. Ако се испред првог броја налази предлог од, црту не треба писати већ исписати и предлог до; на пример: Први светски рат је трајао од 1914. до 1918. године. - између назива градова и других места да би се означио правац кретања, на пример: Пут Београд - Ниш има велики привредни значај. - између два или више имена којима се означавају тако тесно везани појмови да они чине један појам.: Утакмица Црвена Звезда - Партизан је увек најзначајнија утакмица која се игра.

д) цртица се као правописни знак пише: - између делова полусложеница: радио-апарат, ауто-механичар, фото-апарат, аеро-митинг; - при растављању речи на слогове на крају ретка; - у сложеним или изведеним речима у којима се први део пише бројем а други део словима: 150-годишњица, 40-тих година прошлога века, 15-годишњак; - између скраћеница и наставка за облик, на пример: Према Танјуг-овој вести, до рата међу сукобљеним странама неће доћи. Културна сарадња са УНИЦЕФ-ом је добра.

ђ) заграда као правописни знак: - служи да означи оба облика речи о којима се говори, нпр.: Предлог с(а) уз инструментал средства се не употребљава. - ставља се иза редног броја или слова којима се означава нови одељак: 1), 2), 3) итд. - а), б), в) итд.

е) апостроф се ставља уместо изостављеног слова: Је л' то тачно?

ж) знак једнакости се употребљава између речи да би се означила њихова једнака вредност, а чита се: једнако, равно, исто што, јесте. На пример: химба = сумња, тата = субјекат (у реченици)

з) знаци порекла су > и <. Употребљавају се у стручним текстовима. - знак> се чита "дало је" или "развило се у", нпр.: твојега > твоега > твоога > твога; - знак < се чита "постало је од" , нпр.: црњи < црн -ји; јуначе - јунак -е и) акцентски знаци се бележе у стручној литератури (обично из граматике) и у обичним текстовима кад је потребно да се означи реч која се од исте речи у суседству разликује само акцентом; нпр.: Сâм сам то увидео. Дошао је да дâ оглас. ј) генитивни знак се ставља на крајњи вокал генитива множине кад је потребно означити разлику овога облика од других облика, најчешће генитива једнине исте заменице. На пример: Из примерã можете закључити о тој појави. Значи, генитивним знаком је назначено да је то генитив множине, односно да се из више примера може закључити, а не само из једног.

4. Скраћенице

У српском језику постоје две врсте скраћеница:

I Скраћенице које настају скраћивањем речи у читању се изговарају потпуно, као да нису скраћене. И оне се међусобно разликују, а најчешће се употребљавају следеће:

а) скраћенице код којих се скраћивање означава тачком: бр. (број) тзв. (такозвани) ж.р. (женски род) уч. (ученик) и сл. (и слично) в.д. (вршилац дужности) стр. (страна) тј. (то јест) о.г. (ове године)

б) скраћенице за мере, величине, новчане јединице које се пишу без тачке: m (метар) g (грам) USD (амерички долар) cm (центиметар) t (тона) EUR (евро) km (километар) l (литар) JPY (јапански јен) kg (килограм) dcl (децилитар) GBP (британска фунта) mg (милиграм) hl (хектолитар) SIT (словеначки толар) Пошто су то међународне скраћенице пишу се латиницом.

в) Без тачке се пишу и следеће скраћенице: др (доктор), гђа (госпођа), гђица (госпођица).

II Скраћенице које су настале од првог слова или слога сваке речи у вишесложним изразима (сложене скраћенице) читају се различито:

а) неке се читају потпуно као да су сви делови речи написани, а пишу се без тачке, нпр.: ВПШ - Виша пословна школа УН - Уједињене нације ПТТ - Пошта, телефон, телеграф

б) неке постају речи па се читају као скраћенице и мењају по падежима, нпр.: Била сам у САД-у. Из САД-а сам донела компакт дискове са оперском музиком.

в) скраћенице преузете из страних језика пишу се како се изговарају и мењају се по падежима, нпр.: Унескова помоћ земљама у развоју је драгоцена. Помоћ у храни и лековима је стигла од Уницефа.