Како се пише – најчешће правописне недоумице

Спојено се пишу сложенице и изведенице, које одликује: а) несамосталност једне или обеју саставница (родољуб, богослов, русофил). б) обједињеност акцента изговор с једним акцентом без паузе између саставница (Београд, чуваркућа, страховлада..)

Са цртицом се пишу склопови речи код којих саставнице задржавају известан степен значењске аутономности, засебан акценат непроменљивост прве од њих. Цртица овде значи да се спој не узима као права, целовита реч него као две лексеме удружене у датој прилици. Прва саставница одређује другу, дајући јој притом обележје подврсте речи са општим значењем: ауто-кућа, радио-техничар.

Посебан нормативни проблем су почетне саставнице, углавном страног порекла, са статусом или форманта или префиксоида, као нпр.: ауто, авио, аеро, мото, фото, радио, видео, стерео, аудио, кино, максо, микро, макси, мини, екстра, супер, квази, екстра, еко, екс, ино и сл. Нормативисти су каснили за продором ове врсте иновације, а процене сраслости у одмеравању значењских и формалних момената често су бивале несигурне и субјективне јер су заиста у питању нијансе. Данас немамо универзално правило које би обухватило новију или сасвим нову лексику, него се служимо аналогијом према одређеним обрасцима груписаним према значењским сродностима.

Придеви се пишу састављено. Изговорно и значењски обједињене придевске сложенице, направљене су по сличним начелима као и именице. Када су у питању придеви главни проблем је писање комбинација боја и нијанси. Нијансе се пишу спојено (црвеносмеђ, мркожут) док комбинације боја са цртицом (плаво-бела застава). Проблем представља и писање изведених придева од вишечланих имена. Ако се придев изводи наставком -ски, онда ћемо писати састављено и малим словом иако је именица написана великим словом одвојено: донкихотовски (према Дон Кихот), вангоговски (према Ван Гог), боснаскохерцеговачки (према Босна и Херцеговина) итд. Међутим када се придев изводи наставцима -ов (-ев) и -ин од вишечланих имена задржава се одвојено писање: Винсент ван Гогов, Кнез Михаилова улица, тетка Станин итд.

Сложене заменице се пишу спојено у свим падежима. Такве заменице су: неко, свако, којеко, неки, некакав, нечији. Главни проблем приликом писања представљају заменице сложене са ни- или и- које се у падежима без предлога пишу спојено (никога, никоме, ико, иједан), али кад се употребе са предлогом, он раздваја саставнице (ни од кога, и од кога, ни на што, итд.)

Код писања бројева постоји неколико проблема, а то су : писање вишечланих бројева, комбиновање именичких и придевских изведеница са бројевима, писање редних бројева као и изражавање временског распона. Вишечлани бројеви се пишу одвојено (основни, редни, и збирни) и збирне бројне именице: двадесет (и) један, хиљаду петсто (и) двоје, сто тридесет (и) седми. Именичке и придевске изведенице могу се комбиновати с бројкама (да би се избегле дуге речи): 48-часовни, 75-годишњак, 30-сатни. Међутим, боље је писати двадесетак, тридесетак и сл. него 20-ак, 50-ак. Погрешна је употреба цртице уместо тачке (тачније мијењање редних бројева кроз падеже у овој конструкцији): 50-тој години, уместо тога правилно је или све словима педесетој или 50. години.

Када се бројкама изражава временски распон (временски или количински) између бројева пише се (приближена) црта: трајаће 10―15 година, коштало је 300―400 динара. Међутим, ако првој претходи од, онда се мора писати и до, а не црта: од 10 до 15 година.

Код глагола највећи проблем представља речца не која се не спаја са глаголима: не схватам, не знам, не дођох и сл. Наравно, овде имамо три изузетка: нећу, немој и немам, где се не пише спојено уз глаголе. Глаголи нестати, нестајати и недостати и недостајати не осјећају се одричним и пишу се као једна реч.

Сложени прилози се пишу спојено: каткад, гдјекад, којекад и сл. Одвојено се пишу речце ма и било уз прилоге: ма где, ма колико, било кад итд. Удвојени прилози се пишу са цртицом (симетричне везе) као: кад-тад, како-тако, колико-толико, горе-доле и сл.

Сложени предлози пишу се састављено: испод, испред, изнад, изван, насред и сл.

Састављено се пишу везници мада и иако са допусним значењем: Положио је испит иако се није надао. Речца ли пише се одвојено: Да ли долазиш? Је ли тако? Спојено се пише речца ли (срастањем с везницима) у следећим примерима: неголи, а камоли, некмоли и сл. Спојено се пишу узвици упомоћ, а са цртицом примери као: јао-јао, хм-хм, хо-ру и сл.