Како се пише: подсетити или потсетити

Правило о једначењу сугласника по звучности у српском језику каже да се када се нађу два сугласника неједнака по звучности у речи, први сугласник се прилагођава другоме и прелази у свој  парњак.

На пример:

врабац - врапци (звучни сугласник б прелази у безвучни сугласник п испред безвучног сугласника ц)

гладак - глатка (звучни сугласник д прелази у безвучни сугласник т испред безвучног сугласника к)

резак - реска (звучни сугласник з прелази у безвучни сугласник с испред безвучног сугласника к)

Међутим, постоје и изузеци од овог правила. Један од њих је реч подсетити.

У речи подсетити, звучни сугласник д се налази испред безвучног сугласника с. Према правилу, д би се требало променити у т, дајући нам потсетити. Ипак, подсетити је изузетак од правила. Разлог томе није у потпуности јасан лингвистима, али постоје две главне теорије:

1. Морфолошка теорија:

Ова теорија тврди да се изузеци од правила једначења по звучности могу објаснити морфолошким процесима у формирању речи.

У речи подсетити, префикс под се спаја са глаголском основом сетити.

Префикс под се не мења када се спаја са различитим глаголским основама (нпр. поднети, подбацити, подвући).

2. Фонолошка теорија:

Ова теорија тврди да се изузеци од правила једначења по звучности могу објаснити фонолошким системом језика.

У српском језику, постоји тенденција да се избегавају скупине од три сугласника.

Када би се у речи подсетити д променио у т, добили бисмо скупину од три сугласника: птс.

Да би се избегла ова група, д се не мења у т, чак и када се налази испред безвучног сугласника.

Без обзира на тачан разлог, подсетити је изузетак од правила једначења сугласника по звучности и исправно је користити га у том облику.