У српском језику, постоје правила о томе када се речца не пише одвојено, а када спојено.
Не се пише одвојено од глагола у личном облику:
Ја не знам.
Ти не знаш.
Он не зна.
Ми не знамо.
Ви не знате.
Они не знају.
Постоје изузеци од овог правила, а тичу се глагола: нећу, нисам и немој.
При писању одричних облика глагола хтети и јесам (односно бити) који гласе: нећу, нећеш, неће, нећемо, нећете, неће; нисам, ниси, није, нисмо, нисте, нису, речце НЕ и НИ пишу се заједно са глаголом. Одрични облик глагола јесам добија се додавањем речце ни: нисам радио, ниси радила…
Речца Не пише се заједно и са глаголом којим нешто некоме забрањујемо, а који има само три различита облика, и то немој, немојмо, немојте.
Осим ових, постоје још неколика глагола са којима се речца НЕ пише састављено. То су глаголи: немати, нестати (у значењу ,,ишчезнути”) и недостајати (у значењу ,,фалити”).
Не се пише спојено са именицама, придевима и заменицама:
Он је непријатељ.
Она је несрећна.
То је неправда.
Имате ли некакве информације?
Треба нам нешто за јело.