Наталијина рамонда

Наталијина рамонда – писање назива биљака

Како се ближи Евровизија, тако се диже еуфорија око евровизијских представника. Пa се и ове године много ,,прашине подигло“ око песме за Евровизију када је у питању наша представница. Било је ту разних нагађања, препирања, вређања и свега што носи један шоу. У цијелој тој шаради издвојила се једна уметница која симболиком и перформансом своју композицију довела на прво место. Субјективно бисмо рекли и заслужено, а у питању је Теја Дора и њена песма Рамонда. Наравно да су сви почели да се интересују о чему она пева и шта је уопште рамонда или наталијина рамонда. Између осталог медији су почели да нас бомбардују информацијама о овом цвету и све би било у реду да се назив цвета није писао погрешно. Ту смо уочили да не би било лоше појаснити нека правописна правила, која су овом случају занемарена. Правопис наводи следеће када је у питању писање биљака:

Maлим словом пишу се народна имена биљака и када се особеном персонификацијом или случајно подударају са властитим именом: бела рада, драгољуб, лепа ката, христов венац. Ово правило обухвата и наталијину рамонду. Тако да ћемо назив биљке писати малим словом (наталијина рамонда), али назив песме великим (Рамонда) јер је у питању назив нечије композиције (дела). Укратко ћемо испричати нешто о цвету, али и кроз пластичан пример објаснити суштину правописног правила које смо навели у претходном пасусу.

Биљка наталијина рамонда познатија као ,,цвет феникс“ је симбол српског страдања у Првом светском рату. Ауторка инспирисана овим цветом написала је песму Рамонда која има велику симболику у овим тешким временима када букте ратови. Симболика цвета везана је за његову способност преживљавања. Ова биљка има особину да се када наступи сушни период, притаји и осуши, да би са појавом воде „васкрснула” и поново озеленела. Наталијину рамонду 1882. године, у Јелашничкој клисури надомак Ниша, открио је познати српски лекар и ботаничар, др Сава Петровић. Био дворски лекар краља Милана Обреновића који је у то време своју функцију обављао из Ниша. Иако је првенствено желео да новооткривеној врсти да име нишка рамонда, одлучује да у част краљице Наталије врсти да име Наталијина рамонда. Током сушних периода биљка је сасушена, смежурана и браонкасте боје. Наталијина рамонда је трећа и последња откривена врста из рода рамонди, после српске рамонде нађене на Ртњу од стране Јосифа Панчића, и Ramonda myconi, која је ендемит Пиринејског полуострва. Од 2012. године Дан примирја у Првом светском рату у Србији се обележава као државни празник. Главни мотив за амблем овог празника је цвет наталијине рамонде, иза које се налазе зелена и црна трака, што су боје Албанске споменице.

Сада када смо разјаснили како се пишу називи биљака и сазнали нешто ново о нашој песми за Евровизију, остаје нам да бодримо нашу представницу и уживамо у доброј музици, свакако поштујући свој језик.