Пет израза које често користимо, а не знамо одакле потичу 

Језиком се свакодневно користимо у коминикацији и то често без размишљања. Речи излазе из нас као наш природни извор комуникације. По аутоматизму, изговоримо неке устаљене изразе, фраземе, за које нисмо сигурни одакле нам уопште долазе, али су аутохтони део нас. То је језичко наслеђе које се преноси генерацијама уназад и већина тих израза преживела је од антике па до данас. Изрази су кроз историју настајали под утицајем културних, религијских, друштвених и политичких околности, одражавајући вредности, веровања и свакодневне навике одређеног друштва. Многи изрази потичу из митологије, религијских ритуала, или догађаја који су оставили трајан утисак, док су други инспирисани природом, занимањима, или обичајима који су некада били уобичајени. Наравно, највише је народних израза, јер се наш језик и темељи на народном говору.

Устаљених израза у нашем језику има бар десетак-петнаест хиљада, а они су пописани у фразеолошким речницима. Милан Шипка се бави у својој књизи Зашто се каже? пореклом фразема, а ми ћемо се у овом тексту ослањати на његове изворе. 

Издвојили смо пет које често чујемо и за које сматрамо да би вам били занимљиви: 

С коца и конопца

Ова синтагма се везује за бруталне казне који су се извршавале до средине деветнаестог века, а највише у доба турске владавине Балканом. Људи који су чинили злодела били су осуђивани на вешање или набијање на колац, а дешавало се да на неки начин избегну казну. Па је одатле остао у народу израз с коца и конопца. Према Речнику САНУ, овај израз означава групу људи састављену без реда и критеријума, са свих страна, од свакакве најгоре врсте. 

Крокодилске сузе

Израз крокодилске сузе користи се за означавање ,,лажних суза”. Ова изрека подразумева да особа изражава емоције као што је туга или кајање, али то ради глумећи и манипулишући, а не зато што заиста осећа те емоције. Народи који живе у тим крајевима где има крокодила, приметили су да крокодили док гутају плен, понекад испуштају сузе. Па су веровали да они оплакују своју жртву. Крокодил заиста понекад плаче док гута жртву, али то је зато што су му пљувачне и сузне жлезде повезане.

Према свецу и тропар

Фразем према свецу тропар везује се за православну верску, терминологију. Али његово значење постало је шире и означава сваком према заслузи. Светац или светитељ је неко кога је црква прогласила после његове смрти светим због заслуга које је имао за веру, а тропар је црквена песма посвећена свецу. Па је тако врло јасно зашто се овај израз усталио у говору.

Ставити главу у торбу

Често чујемо ставио или ставила је главу у торбу, а има значење изложити се великој, смртној опасности; ризиковати живот. То су, пре свих ратници, који су у сталној опасности да изгубе живот. Како је настао необични израз и које му је изворно значење? У средњем веку био је обичај одсецања главе ратнику као знак добијене битке. За време турског надирања и окупације наших земаља сасвим је обично било одсецање и ношење глава виђенијих противника својим надређенима. Главе су се носиле обично у зобници или торби, па је отуда израз дошао.

Посипати се пепелом

Изрека посипати се пепелом стара је колико и сам чин покајања. Проистекао је из религијског обреда, познатог још од Месопотамије, помиње се у Старом завету, а везује се за древни обичај Јевреја да се посипају пепелом у знак жалости због своје несреће или несреће других људи. Најчешће би то радили када би им умро неко близак. Касније је тај израз пренет у хришћанство, наравно у мало измењеним оквирима, а до данас се задржао највише код католика. Из хришћанства се прелио у свакодневни говор где се користи у пренесеном значењу: ,,кајати се због учињених недела”, или ,,јавно признавати своје грешке”.