Празнични правопис

Празнични правопис 

Стижу нам празници, а са њима и честитке, како на друштвеним мрежама, тако и изван њих. Децембар је месец када улазимо у празничну еуфорију, а она нас држи до краја јануара. Осим што је ово период уживања и весеља, идеална је и прилика да освежимо знање из правописа и упознамо боље обичаје и значење празника које славимо. 

Хајде да видимо које су то најчешће недоумице:

Нова година

Нова година се прославља 1. јануара по грегоријанском календару, а по јулијанском 14. јануара, а пише се великим почетним словом. У синтагми се само прва реч пише великим словом јер се називи празника пишу великим почетним словом, код вишечланих назива само прва реч се пише великим почетним словом, а остале само ако су властита имена писаће се великим словом: 

Срећна Нова година! 

Срећна нова 2025. година!

Срећни новогодишњи празници!

14. јануара прослављамо српску (православну) Нову годину. А честитаћемо је на следећи начин: Срећна српска Нова година!

Реч српска или православна не осећа се као део назива, више као додати атрибут, па се зато пише малим словом.

 Уз Нову годину долазе и поклони, а најмлађима то доноси Деда Мраз.

Лик Деда Мраза се заснива на Светом Николи, хришћанском светитељу из 4. века познатом по својој доброти и дарежљивости према сиромашнима и деци. У Србији, Деда Мраз је повезан више са Новом годином него са Божићем, јер је традиција модернизована у време социјализма. Деда Мраз се пише великим словом јер спада у ‘симболичка’ имена личности из јавног деловања. Пре појаве Деда Мраза у нашој култури постојао је Божић Бата, који се чува у неким крајевима и даље.

Божић Бата је лик из српске традиције повезан са Божићем и обичајем даривања деце. Његова улога у српској култури има сличности са Деда Мразом из западних традиција, али корени Божић Бате сежу дубоко у народна веровања и обичаје. Представља се као добродушни старац, обучен у традиционалну етно-одећу, који у ноћи између Бадње вечери и Божића доноси поклоне деци.

Иако име „Бата“ на први поглед асоцира на реч „брат“, проф. др Божидар Ковачек сматра да оно потиче од глагола „батати“, што значи „лупати“ или „ударати“. Ову претпоставку потврђују и стихови које је Вук забележио:
„Божић штапом бата
на обоја врата.”

Овај лик симболизује традиционални дух Божића и блискост са српским народним наслеђем.

Бадњи дан

Бадњи дан и Бадње вече долазе пре Божића и пишу се великим почетним словом.

Бадњи дан је дан који претходи Божићу. Рано ујутру на Бадњи дан домаћин одлази у шуму да одсече младо храстово дрво (бадњак). Бадњак се уноси у кућу и ставља на огњиште, где се симболично пали. Он представља светлост и топлину која је загрејала пећину у којој је рођен Исус. Бадње вече се завршава поноћном литургијом и прелази у Божић, најрадоснији хришћански празник. Постоји много обичаја везаних за овај празник, а једно од њих је: Слама се поставља на под или око стола како би симболизовала место где је Христос рођен – јасле. Деца често пијучу као пилићи, што симболизује живот, плодност и радост.

Божић

Божић представља радост новог живота и светлости која је дошла у свет рођењем Исуса Христа. У православној цркви Божић се углавном слави 7. јануара, док се у западним хришћанским црквама прославља 25. децембра. Божић је празник породице и мира. Тог дана се цела породица окупља за свечаном трпезом, која је обично богата, јер се завршава пост који траје 40 дана. Наравно, схватамо да је Божић празник и да се пише великим почетним словом. Традиционални поздрав гласи:

Мир божији! Христос се роди! 

Ваистину се роди! 

Срећан Божић!

Богојављење

На Богојављење се у православним црквама врши чин освећења воде, која се назива богојављенска вода.

Верује се да ова вода има посебна својства и благослов, па се чува у кућама током целе године као средство исцељења и духовне снаге. 

Традиционални поздрав на Богојављење је:
„Бог се јави!“, а одговара се: „Ваистину се јави!“

Богојављење се пише великим словом као и остали празници.

Свети Сава   

Свети Сава је један од најзначајнијих светитеља и историјских личности у српској историји. Његово световно име било је Растко Немањић, и био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање. Српска православна црква слави Светог Саву 27. јануара. Овај дан је посвећен његовом делу, духовности и образовању. Свети Сава је заштитник српских школа и просвете. У свим образовним установама у Србији овај празник се обележава као школска слава, са посебним програмима који славе његов допринос култури и образовању.

О неким другим празницима писаћемо другом приликом и поводом. Желимо вам овим постом честитати предстојеће празнике: Прославите празнике са најближима у здрављу и благостању.