Спојено писање се, по правилу, подразумева када спој има ново односно померено значење, тачније прилошко (заиста, стварно).
На пример: Он је, додуше, био лош човек.
Али у споју именица и предлог се пише одвојено.
На пример: Није му стало ни до чије душе.