Иако се можда чини логичнијим да се пише уствари, српски језик има правило по коме се одређени устаљени прилошки изрази, чак и они акценатски обједињени, пишу одвојено.
Ево зашто:
Правопис српског језика се заснива на морфолошком принципу, што значи да се речи пишу према свом граматичком саставу.
Предлози се, по правилу, не пишу заједно са именицама којима управљају. У овом случају, у је предлог који ближе одређује именицу ствар. Спајање ових делова у једну реч (уствари) је граматички неисправно и не одговара правилима правописа.
Акценат код овог израза обично пада на први слог, али акценат не указује на писање заједно.
Прецизније речено, у питању су предлошко-падежне синтагме које се нису поприложиле, такве синтагме су и у реду и у праву, које су често предмет забуне. Важно је користити исправно писање у ствари како бисмо сачували јасноћу и прецизност језика (Мислио сам да је касно, али у ствари је тек подне).