Значење и употреба
Како се реч користи
при обраћању, за дозивање, подстицање и сл. – А, мој брајко!
А, мој брајко!
при одобравању или негодовању, при чуђењу, дивљењу, изненађењу и сл. – А! То је сасвим добро. А! То је неправда. А! Честитам. А! То си ти, оче. б. за изражавање злурадости. – А, тако ти и треба.
А! То је сасвим добро
А, тако ти и треба
назалним изговором: а) а. при присећању. – А, ти си то био. А, да. Рекао си ми то већ једном. б. разг. у служби речце за истицање питања. – Зашто ми не признаш, а? А, шта је то?
А, ти си то био
Зашто ми не признаш, а? А, шта је то?
за одрицање, одбијање: никако, нипошто. – А, то ти не могу никад опростити. Јеси ли ти то урадио? А, боже сачувај! б. за исказивање претње. – А, молићеш ти мене опет за нешто.
А, то ти не могу никад опростити
А, молићеш ти мене опет за нешто
у изр. ни а (обично праћено гестом запињања нокта о зуб) ни оволико, нимало, ништа. – Не верујем ти ни а.
Не верујем ти ни а
поновљено више пута) оном. за подражавање грајe, зевања итд. – А-а-а-а, заграјаше ђаци. А-а-а, зевну он.
А-а-а-а, заграјаше ђаци