Одредница

алка

Претражи речник ↗

Значење и употреба

Како се реч користи

1.а.

беочуг, карика.

1.б.

метална направа у облику беочуга којом се куца о врата, звекир.

2.

врста галеба, њорка.

Датив: алци; ген. мн. алки

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.

У истом језичком кругу

Повезане речи

адаИсто пореклоафионИсто пореклоагаИсто пореклоахмедијаИсто пореклоајгирИсто пореклоајварИсто порекло