Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
направа од упредена канапа или коже, врпце, причвршћене на штапу, којом се гони и шиба стока, канџија: ударати бичем.
1.б.
велики терор, насиље.
1.в.
несрећа, зло, невоља, напаст.
2.
ударац бичем као казна: казнити бичем.
3.а.
прамен косе, вуне или длаке; перчин, кика, плетеница.
3.б.
прамен, млаз прашине, дима, пламена и сл.: пламени бичеви.
4.
кончасти плазматични израштај попут бича код протозоа који служи за кретање; сличан кончасти израштај код неких инсеката. • ~ божји божја казна, велико зло.
Напомене
Инструментал: бичем; мн. бичеви
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.