постојати, егзистирати, живети; показивати се, јављати се као стварно, реално. б. постати, начинити се.

десити се, дешавати се, догодити се, догађати се, (из)вршити се. б. наста(ја)ти, наступити, наступати, (за)владати.

налазити се (наћи се), бити присутан на одређеном месту; бавити се, боравити; пребивати. б. налазити се (у неком послу или стању). в. (на некоме, на нечему) разг. разговарати, говорити (о некоме, о нечему).

за неким) живети с неким у браку. б. (с неким) имати полне односе с неким. в. слагати се (с некиме), пристајати (уз некога). г. (над неким, над нечим) имати власт, управу (над неким, нечим), управљати, владати, руководити.

водити порекло, потицати (од некога, од нечега).

за некога, за нешто) а. доликовати, приличити, одговарати (некоме, нечему). б. заслуживати нешто; бити достојан нечега. в. вредети, ваљати (за нешто).

имати неку цену, вредност, вредети. б. (за нешто) имати исту, једнаку вредност, бити заменљив.

служити на корист, доносити корист, користити; наносити штету, штетити.

доћи, стићи.

састојати се, садржати се.

квалитативним ген.) одликовати се (нечим), имати (нешто) као особину, карактеристику. б. (на некога) (на)личити (на некога), имати сличности (с неким).

трајати, потрајати.

у безл. реченицама (с логичким субјектом у дат.) моћи.

обично безл. (до нечега, до некога) а. односити се, тицати се. б. зависити, овисити (од).

инфинитивом других глагола) а. (обично с перфектом) требати; морати. б. (обично с лог. субјектом у дат.) 1) моћи. 2) морати, требати.

лог. субјектом у дат. (до нечега) полагати (на нешто), марити, хајати (за нешто). • беше (му, јој и сл.), беше (моје, његово и сл.) прошло је (обично кад се нешто констатује са жаљењем). било па (и) прошло (није) свршено је, готово је, неће се више поновити. било како било, како било да било и сл. у сваком случају, по сваку цену, свакако; макар како, свеједно. бити или не бити сад је одлучан, питање опстанка. ~ изван себе а) не бити при свести, бити бесвестан. б) бити јако љут, разјарен. в) бити јако радостан, пресрећан. ~ чему ваљати, вредети. ~ властан моћи. ~ (некоме) за петама пратити, следити (некога). биће (да) по свој прилици, вероватно. ~ (некоме) на језику замало изрећи. ~ на коњу в. под коњ. ~ на крај срца љутити се за ситнице, бити преосетљив. ~ на ногама стално радити. ~ (некоме) на памети (на уму) мислити о неком или нечем. ~ на путу (некоме) сметати (некоме). ~ на снази вредети, важити. ~ у снази бити јак, снажан. ~ на чему моћи рачунати с чиме. ~ начисто јасно увиђати, схватати, знати. ~ при (здравој) памети бити нормалан. ~ при себи налазити се при свести, бити присебан. ~ у (по) вољи (некоме) свиђати се (некоме). ~ у годинама бити у поодмаклом животном добу. ~ у праву имати право. ~ у речи говорити. ~ у стању моћи, бити способан за нешто. ~ у форми спорт. бити увежбан, бити у добром психофизичком стању. може му ~ допуштено му је, он то може слободно да ради. на чему смо, шта је одлучено? не би било (није) згорег (лоше) не би ништа сметало, било би добро, корисно. не било га у клетви: био проклет. не ~ (некоме) ни на крај памети и не помишљати (на нешто). није да није разг. у исказу који претпоставља друкчије мишљење: у ствари јесте. није него (роткве, стругане роткве) за одбијање с љутњом; није уопште тако, таман посла. пази да не би (у дијалогу као одричан одговор на речи саговорника) то је немогуће, то не долази у обзир. посреди је у питању је, ради се (о нечему). ред је треба. реч је (о) говори се (о). (само) што може, (само) како може ~ одлично, изврсно. што јест – јест за потврђивање: заиста, одиста. што би, би, што је било, било (је) (што му је, ту му је) сада је доцкан, свршено је, не може се поправити.

јест за потврђивање: заиста, одиста