Значење и употреба
Како се реч користи
који је добре, питоме нарави, доброћудан: ~ човек. б. милостив (о богу, свецу и сл. рлг. појмовима). в. пун доброте, нежности: ~ срце, ~ душа.
на (у) коме се испољава, очитује доброта, нежност; који изражава доброту, нежност, мио, нежан, смирен: ~ лице, благе очи; ~ поглед, ~ осмех, ~ израз лица, ~ нарав.
који није строг, попустљив: ~ професор. б. који није оштар, који се лакше подноси, сношљив: ~ казна, ~ закон. в. благонаклон, пријатељски, човечан, увиђаван, одмерен, тактичан: ~ поступање, ~ критика.
који се испољава у лакшем облику, који нема опасне последице, лак: ~ болест, ~ повреда.
умерено топао, умерен; пријатан, угодан: ~ поднебље, ~ клима; ~ дан, благи сунчеви зраци. б. који није оштар, умерено хладан: ~ зима. в. који није плах, тих: ~ киша.
који делује пријатно, умирујуће: ~ мелем; благе речи. а. који није дречав, смирен: благе боје. б. једва чујан, тих; милозвучан, мек: благи звуци, ~ звекет. в. који је пријатног укуса (који није преслан, прекисео или љут); који има мали проценат неког оштрог, јаког састојка, разблажен, мек: ~ супа, ~ ајвар, ~ кисело млеко; ~ ракија. 6. а. који се не уздиже, одн. не спушта нагло, окомито, који има мали нагиб, који није стрм: ~ узбрдица, ~ обронак, ~ падина. б. који не мења нагло правац, који не скреће нагло: ~ окука, ~ лук, ~ заокрет. • немати благе везе разг. немати појма о нечем, бити неупућен.