блиједјети, -дим несвр. [гл. им. блеђење јек. блијеђење с] постајати блед. а. губити руменило, природну боју (о лицу, одн. о човеку). б. губити боју (о тканини и сл. материјалу); губити интензитет (о боји). в. губити сјај. г. постајати мање изразит, слабити.