визуелни утисак; видни осећај који у оку стварају светлосни зраци одређених таласних дужина (директно или одбијени од предмета, одн. пропуштени кроз њих): бела ~, жута ~, црна ~, светла ~, тамна ~.

материја, средство које служи за бојење, фарба: обојити црвеном бојом.

а. застава (као симбол државе): националне боје, борити се за своје боје. б. репрезентација, тим, клуб: бранити наше боје против немачких фудбалера.

карт. врста карте за играње (каро, пик, треф, херц).

особина звука, звучни утисак који на слух чине споредни виши тонови и који зависи од резонатора, тембар; карактеристика гласа: ~ гласа; умирујућа ~ гласа.

а. идејни став, убеђење, уверење, мишљење, опредељење; политичко и класно обележје. б. обележје, карактеристика. в. уметничко обележје; изразитост (као уметничко средство). г. нијанса, примеса: казати нешто с бојом подругљивости. • анилинске боје хем. индустријски добијене органске боје (којима анилин служи као основа). водене боје слик. боје за сликање којима као растварач служи вода. дрвене боје разг. пастелне боје у облику оловке. комплементарне боје боје спектра које, оптички помешане, дају белу боју. локална ~ карактеристичне особености неког краја. уљане (масне) боје слик. боје помешане са уљем. изићи (излазити) с бојом на средину отворено изнети (износити) своје мишљење. показ(ив)ати се у правој боји откри(ва)ти своју праву природу, карактер. приказ(ив)ати, представити (представљати) и сл. 1) у правој боји онако како у ствари јесте, реално. 2) у ружичастој боји улепшано; оптимистички. 3) у црној (тамној), ружној и сл. боји рђаво, ружно; песимистички. променити боју а) побледети или поцрвенети (обично у афекту). б) прећи у другу политичку партију, странку, други клуб и сл.