Одредница

бучан

-чна-о
Претражи речник ↗

Значење и употреба

Како се реч користи

1.а.

који прави, ствара буку, хучан; шуман; ~ река, ~ звоно.

1.б.

који галами, виче: ~ човек, ~ публика.

1.в.

који својом буком заглушује, одвећ гласан, заглушан, трештав (обично о музици): бучни повици, ~ смех, ~ свирка.

2.а.

који је праћен великом буком, који се врши, догађа с буком; ~ весеље, ~ забава, ~ вашар.

2.б.

пун буке, ларме; немиран; ~ дан, ~ улица.

2.в.

пун жестине, буран, плаховит, жесток: ~ сцена, ~ иступ. 4. фиг. звучан али бесадржајан, празан; бучне речи, бучне фразе.

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.