бурета; зб. им. бурад ж) лат. обао већи суд, обично дрвен (састављен од дуга причвршћених обручима), испупчених бокова и са два дна, за држање течности или бакалске робе (брашна, соли, пекмеза и др.): ~ за купус. • ~ барута опасно место, опасна средина, држава, подручје где лако може доћи до оружаног сукоба. ~ без дна 1) особа која се не може нахранити, задовољити, незајажљива особа. 2) уопште оно у што се много улаже а не даје очекиване резултате.