уважење, поштовање, почаст: удостојити (некога) части, указ(ив)ати (ода(ва)ти) некоме особиту ~. б. добар глас који неко или нешто ужива у друштву, јавности, репутација, углед, реноме: уживати посебну част, бити у особитој части. в. високи службени положај, угледно, почасно звање; високо достојанство: уздићи до високе части, успети се високо на лествици части. г. в. девојачка част. 4. а. гозба, гошћење, чашћење; гостопримство: доћи на ~, бити на части код некога, приредити ~, обилата ~; захвалити (некоме) на части. б. дар, поклон у јелу, пићу или новцу који доносе званице на свадбу: износити ~ на сто. • девојачка ~ девојачка невиност, чедност. имам ~, ~ ми је и сл. учтива форма при обраћању некоме или при представљању: имам особито задовољство, поносан сам... испод части ми је недостојно, неприлично ми је. свака ~ каже се кад се некоме честита на нечему, браво. служити, бити (некоме) на ~ поносити се нечим. суд части јавни, друштвени суд који оцењује поступке који нису у складу с моралом, који компромитују углед. части ми заклињем се чашћу, поштењем.