чека м (мн. чекови) енгл. банк. вредносни папир издан као писмени налог банци (трасату) да се из средстава издаваоца тога папира исплати одређена сума новца доносиоцу или лицу означеном на папиру, одн. да се са рачуна издаваоца тога вредносног папира (трасанта) наведена сума пренесе на рачун треће лица: издати ~, пуноважан ~, издавалац чека, банковни ~, поштански ~, ~ без покрића, корисник чека, уновчити ~, платити чеком. • барирани (прецртани) ~ чек који ималац може наплатити само посредством банке (прецртан двема паралелним цртама дијагонално од левог доњег према десном горњем углу). благајнички (готовински, исплатни) ~ чек који ималац наплаћује у готову. вирмански (обрачунски) ~ чек који корисник не може наплатити у готовом него само путем обрачуна (вирмана), одн. одобравањем означеног износа његовом текућем рачуну код банке. банкарски ~ чек који вуче банка на своје пословне везе и продаје разним лицима да би она могла извршити извесно плаћање чеком. циркуларни ~ чек који корисник може да наплати у готовом према потреби у разним местима код филијала банке која га је издала.