Значење и употреба
Како се реч користи
који има све своје делове, који није лишен ниједног дела, којем ништа не недостаје, узет у целини, читав, сав, потпун; ~ зграда, ~ књига, ~ град, ~ родбина, ~ улог, ~ износ, ~ површина.
који није прекинут (у просторном или временском смислу), који је у пуном опсегу, одн. трајању (често у хиперболичком значењу): ~ дужина, целим путем; цели дан, ~ јутро, целу годину. б. (уз бројеве или именице које значе количину, меру истиче управо толику количину, меру) пун, читав: изручити целу кофу воде, трајати цела три месеца.
неповређен, неозлеђен; неоштећен, неначет: стићи здрави ~; ~ орах, скувати целе кромпире.
за појачавање значења именице уз коју стоји као атрибут: направити целу збрку.
прави, истински: постати ~ човек, ~ момчина. б. разг. потпуно сличан, исти, прави, сушти; бити цели отац. в. непобитан, неоспоран, прави: цела истина.
паметан, нормалан. – Ти ниси цео. • ~ свет свако, сви. – Цео свет то зна. извући целу главу (кожу) остати неповређен. ~ млеко необрано, пуномасно млеко. ~ вино в. вино (изр.). ~ број мат. природни број којим се изражава количина неподељених целина (за разлику од разломка).
Ти ниси цео
Цео свет то зна