Значење и употреба
Како се реч користи
ударајући нечим оштрим (секиром или неким другим сечивом) растављати на делове, комаде: ~ дрва, ~ кладе.
кидати, тргати на комаде, дерати; комадати: ~ хартију, ~ хаљину; ~ имање.
делити, раздвајати на више делова, разјединавати, распарчавати: ~ странку, ~ државу, ~ савез.
нарушавати, реметити: ~ тишину, ~ јединство.
режући или тргајући растављати на два дела, парати: ~ платно.
раздвајати, распредати нити по дужини; ~ жицу, ~ нит. е. резати, сећи, кидати, раздвајати напола, располовљавати, калати; ~ шљиве, ~ вишње. ж. ломити, кршити. – Громови су цепали дрвеће.
Громови су цепали дрвеће
хабати, дерати (дужом употребом). – Годишње је цепао три одела.
Годишње је цепао три одела
браздати, орати. – Плуг је цепао земљу.
Плуг је цепао земљу
прелазити преко нечега остављајући видан траг, резати, парати. – Моторни чамац је цепао мирну површину воде.
Моторни чамац је цепао мирну површину воде
(са логичким субј. у акуз. и допуном: у нози, у колену, у зглобовима, у зубу и сл.) јако болети. – Цепа ме у зглобовима.
Цепа ме у зглобовима
делити се, раздвајати се на делове, комаде; рачвати се, гранати се. – Нит се почела цепати на два дела. Плод у лептирњача и крсташица се цепа попречно. Ударајући у морске хриди валови су се цепали. Река се на ушћу цепа на неколико рукаваца.
Нит се почела цепати на два дела
распарчавати се, разједињавати се. – Народ се цепа. Партија се цепала на фракције.
Народ се цепа
пропадати, дерати се, хабати се (од употребе, ношења и сл.). – Одело је било од лошег материјала и брзо се цепало.
Одело је било од лошег материјала и брзо се цепало
јако болети (од умора, исцрпљености, слабости). – Ноге су ми се цепале од умора. • ~ длаку на четворо истраживати до ситница, цепидлачити, ситничарити. ~ (некоме) срце, душу, груди задавати (некоме) велик душевни бол, патњу. срце му се цепа каже се кад неко јако пати, трпи велике душевне болове. ~ се од смеха јако, бучно се смејати, кикотати се.
Ноге су ми се цепале од умора
Напомене
цијепати, цијепам несвр.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.