Одредница

чест

честа-о
Претражи речник ↗

Значење и употреба

Како се реч користи

1.а.

чији су делови, елементи распоређени густо један до другог, густ, збијен; ~ шума, ~ коса, ~ кукуруз.

1.б.

који је распоређен на малом размаку један од другог, збијен; чести зупци (на чешљу), чести зуби.

2.а.

који се јавља, понавља у мањим, краћим временским размацима, учестан, фреквентан: чести напади, чести састанци, честе свађе, чести сукоби.

2.б.

обичан, уобичајен: ~ појава, ~ особина.

Компаратив: чешћи

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.