број четири. б. оцена којом се оцењује одређено (у наше време врло добро) знање: добити четворку из физике. в. назив предмета (најчешће превозног средства или собе) који је означен бројем четири. г. зуб преткутњак: извадити четворку.

новац који је имао вредност четири јединице. б. карт. карта која има вредност од четири јединице: бацити четворку. в. буре од четири акова. 4. скуп, група од четири (нар. четири човека, четири коња, четири авиона и сл.) повезани истим задатком; партизанска ~, ~ провалника, ~ коња, ~ млазних ловаца. 5. друштвени плес у којем се једно према другом налази четворо плесача, кадрил: плесати четворку.