Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
број четири.
1.б.
оцена којом се оцењује одређено (у наше време врло добро) знање: добити четворку из физике.
1.в.
назив предмета (најчешће превозног средства или собе) који је означен бројем четири.
1.г.
зуб преткутњак: извадити четворку.
2.а.
новац који је имао вредност четири јединице.
2.б.
карта која има вредност од четири јединице: бацити четворку.
2.в.
буре од четири акова. 4. скуп, група од четири (нар. четири човека, четири коња, четири авиона и сл.) повезани истим задатком; партизанска ~, ~ провалника, ~ коња, ~ млазних ловаца. 5. друштвени плес у којем се једно према другом налази четворо плесача, кадрил: плесати четворку.
Напомене
Датив: -рци; ген. мн. -ки
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.