Значење и употреба
Како се реч користи
1.
чкаља м (инстр. чкаљем) бот. биљка Onopordon, O. acanthium из ф. главочика (Compositae), са бодљикавим чашичним листићима. • блажени ~ бот. врста чкаља Onopordon acanthium. требити ~ на својој њиви гледати своја посла и не мешати се у туђе ствари.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.