ћуди; ген. мн. ћуди, дат. ћудима) а. скуп битних и сталних моралних, психичких и интелектуалних особина, који се испољава у понашању и поступцима човека, нарав, карактер: имати злу ћуд. б. нарав животиње: магарећа ~. в. начин емоционалног реаговања, темперамент. – Једном му прасну страшна ћуд. • бити по ћуди (коме) допадати се, свиђати се (некоме).

Једном му прасну страшна ћуд