Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
скуп битних и сталних моралних, психичких и интелектуалних особина, који се испољава у понашању и поступцима човека, нарав, карактер: имати злу ћуд.
1.б.
нарав животиње: магарећа ~.
1.в.
начин емоционалног реаговања, темперамент. – Једном му прасну страшна ћуд. • бити по ћуди (коме) допадати се, свиђати се (некоме).
Једном му прасну страшна ћуд
Напомене
Инструментал: ћуди; ген. мн. ћуди, дат. ћудима
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.