Значење и употреба
Како се реч користи
и мит. натприродна појава, необична појава која је у супротности с природним законима; нешто натприродно, фантастично: слушати о чудима (чудесима), носити се са свакојаким чудима.
оно што изазива опште чуђење, чудна, необична појава, феномен; светска чуда, ~ архитектуре, гледати разна чуда, причати чуда. б. велики подвиг, подухват који изазива чуђење: правити чуда. в. мн. разни необични предмети, чудне ствари, стварчице, керефеке: набацати којекаква чуда, извући сто (триста) чуда из торбе.
у прил. служби) а. врло много, сила, силесија; гомила; ~ света, ~ народа, ~ војске, ~ књига. б. чудно, чудновато, необично, зачудо. – Чудо није дошао. • бити, наћи се у чуду много се зачудити; бити наћи се у неприлици, у незгодној ситуацији. забавити се о свом чуду бити обузет бригама због својих проблема, невоља. за (дивно) чудо чудно је. зинути од чуда јако се зачудити, изненадити. ни по чуда ништа нарочито, ништа важно. свако ~ за три дана ни на какав догађај људи не обраћају пажњу после дужег времена. чудна (чудног) ми чуда, чудно ми ~ ништа важно, ништа нарочито. ~ и покор, триста чуда (начинити, направити) створити збрку, неугодну ситуацију. чудом, неким чудом на чудан, необичан, тајанствен начин. чудом се чудити јако се чудити, ишчуђавати се. ~ над чудима велико чудо.
Чудо није дошао