чути

одазити, опажати слухом, примити, примати, перципирати звукове чулом слуха: ~ музику, ~ песму, ~ буку, ~ громове, ~ уздахе.

моћи опажати звукове, имати способност слуха; не ~, добро ~, слабо ~.

(по)слушати до краја, саслушати (нечије речи, говор и сл.). – Чујмо шта говори председник.

Чујмо шта говори председник

саслушати и испунити, испуњавати (нечију молбу, жељу и сл.), не оглуши(ва)ти се (о нечију молбу), услишити. – Чуј, боже, молитву моју!

Чуј, боже, молитву моју!

допрети, допирати до слуха, разлећи се, разлегати се (о звуку, гласу и сл.).

одјекнути, одјекивати, огласити се, оглашавати се (о ономе што производи звук, нпр. о музичком инструменту, пушци и сл.).

бити предмет говора, разговора, приче. – Чује ли се што о њему? Ништа се не чује о бегунцима.

Чује ли се што о њему? Ништа се не чује о бегунцима

уз. повр. чути једно друго. – Не галамите. Не чујемо се од буке.

Не галамите

чути сам себе. – Не чујем се од буке. • да не чује зло нар. да не дозивимо зло (хвалећи некога или нешто), нека тако потраје, да се не поквари постојеће добро стање. где чуо и где не чуо (захваљивати некоме и сл.) много захваљивати, изражавати захвалност некоме. ни да чује, неће ни да чује каже се кад неко одлучно одбија нешто, кад се не слаже с нечим. чујеш! јеси ли чуо! и сл. каже се кад се некоме категорично, строго заповеда или прети. не ~ се жив бити тих, повучен, скроман. чује се (како се чује) говори се, прича се (како се прича).

Не чујем се од буке