Одредница

дати

Претражи речник

Одредница

дати

Претражи речник

Значење и употреба

Како се реч користи

1.а.

предати нешто из руке у руку, непосредно уручити; примаћи тако да се може прихватити, пружити: ~ чашу; ~ руку. б. предати наручивши да се нешто уради: ~ одело на чишћење, ~ кола на фарбање.

2.а.

пренети, препустити (нешто) у власништво друга, ставити некоме на располагање, уступити на коришћење (нешто своје); даровати, поклонити: ~ коња, ~ прстен; ~ за уздарје, ~ за рођендан. б. предати, изручити. – Дајте нам лопова (крвника). в. подарити (нешто); обдарити (нечим): ~ слободу (некоме); ~ живот (некоме). Ако бог да здравља. То му је дала природа. г. вулг. (некоме) пристати на сексуални однос с мушкарцем, подати се (о жени).

Дајте нам лопова (крвника)
3.а.

платити, исплатити: ~ 1.000 динара за одело, ~ харач. б. потрошити, страћити: ~ цело имање на картање, ~ много за вино. в. продати; уступити уз замену: ~ коња јефтино, ~ коња за кола.

4.

сагласити се са нечијом удајом, прихватити просидбу, удати: ~ кћерку за некога, ~ некоме за жену.

5.а.

послати и сместити некога у неку установу пруживши му могућност да се бави одређеним послом: ~ у школу, ~ на занат, ~ у интернат, ~ на факултет. б. послати, предати на надлежност некој установи: ~ ствар на суд, ~ писмо на пошту. в. предати, препустити да се негде објави: ~ оглас у новине, ~ чланак за неки часопис.

6.а.

пружити некоме могућност да дође до нечега, помоћи некоме да постигне нешто, пружити: ~ солидно образовање (некоме), ~ хлеб (некоме) у руке. б. пружити, указати оно што је некоме или нечему потребно; извести нешто некоме у прилог, у нечију корист: ~ савет, ~ помоћ, ~ потпору, ~ лек, ~ амнестију, ~ слободу. в. (обично у имп.) омогућити телефонску везу (са неким, са нечим). – Дајте ми Милана. Дајте ми везу. заст. Дајте ми Ниш. г. не спречити могућност нечега, допустити, дозволити: ~ прилику, ~ времена, ~ месец дана одмора, не ~ лагати некоме, не ~ да се неко мучи. д. признати, доделити: ~ право грађанства, ~ повластице, ~ предност, ~ првенство. ђ. указати, одати: ~ поверење, ~ почаст.

Дајте ми Милана
7.а.

условити и одредити нешто, придати нечему неку особину, одлику: ~ мрку боју нечему, ~ обележје (карактер) нечему, ~ већи значај нечему. б. учинити нешто што условљава начин вршења неке радње, одн. саму радњу: ~ правац (смер) нечему.

8.а.

донети и обнародовати, објавити, прогласити, издати: ~ закон, ~ проглас, ~ устав, ~ резолуцију. б. саопштити, изрећи, предочити; одредити, означити: ~ мишљење, ~ примедбе, ~ суд, ~ рок. в. ставити у дужност (некоме), наложити, наредити. – Што му је дато, то је учинио. г. вој. наредити, заповедити: ~ вољно, ~ команду.

Што му је дато, то је учинио
9.а.

објавити, издати (као писац, издавач): ~ радове (из неке области). б. остварити као писац, уметник: ~ дело велике вредности, ~ улогу лирски. в. приказати, представити, описати, оцртати (у књижевном делу): ~ духовну атмосферу, ~ лик.

10.а.

произвести, испустити, одати од себе: ~ звук, ~ светлост.

11.а.

донети као пород, родити; уопште донети неки плод, род; произвести: ~ три сина, ~ два јагњета, ~ пуно јаја, ~ богат род, ~ много плодова, ~ 1.000 тона жита (о њиви), ~ 30 кг масти (о свињи), ~ со (о киселини). б. створити; одгојити. – Бог га је за све дао. Писац кога је дала Србија. в. учинити да нешто настане, уродити нечим, донети (користи, плода), остварити: ~ добре резултате, ~ користи.

Бог га је за све дао
12.

приредити, организовати; извести пред публиком, одржати: ~ парастос, ~ помен, ~ концерт, ~ представу, ~ приредбу, ~ позоришни комад.

13.а.

проузроковати, задати, нанети: ~ много јада (невоље), ~ страха, ~ ране. б. задати ударац, ударити, опалити: ~ шамар (ћушку), ~ по туру. в. (обично у футуру) за изражавање претње батинама или другом казном. – Даћу ја њој.

Даћу ја њој
14.

одредити, оценити доба живота, године старости: ~ некоме 30 година.

15.

у конструкцији са инф. или с през. с везн. „да") а. наредити, наложити; наручити да се нешто уради: ~ стрељати, ~ штампати, ~ сашити одело. б. омогућити, учинити да нешто буде: ~ наслутити, ~ осетити, ~ разумети.

16.

само у имп.) а. уз имп. неког другог глагола, са значењем подстицања, предлагања и сл.: де, хајде. – Дај запали цигарету. Дајте јој реците! Дај престани. Дајте да ово завршимо. б. довести или донети. – Дај Лазу! Дајте га на среду! Дајте музику!

Дај запали цигарету
Дај Лазу! Дајте га на среду! Дајте музику!
17.

и несвр.) (през. само: дам (дадем)) а. (обично одрич.) 1) бити вољан, хтети уручити, предати, уступити, пружити и сл., бити сагласан са давањем, пружањем и сл. – Не дам га за живу главу. 2) допуштати, допустити, дозвољавати, дозволити. – Не дам народ газити. Певао је што му је грло дало. Снег не да ока отворити. Не бих му дао да прође за живу главу.

Не дам га за живу главу
Не дам народ газити
18.

именицом као допуном има значење глагола изведеног од те именице, нпр.: ~ благослов = благословити, ~ изјаву = изјавити, ~ налог = наложити, ~ одговор = одговорити, ~ пристанак = пристати итд.

19.

у безл. конструкцији са „се", са лог. субјектом у дативу) доћи у неко расположење, стање; окренути на нешто. – Дало му се на смех. Дало јој се на плач.

Дало му се на смех
20.

у конструкцији са „се") а. моћи, имати могућности. – Не да се замислити. Дало се по њима видети да су забринути. б. (са лог. субј. у дативу) 1) (обично с допуном у лок., чешће одрич.) моћи одгојити, подизати и сл., имати успеха, бити срећне руке у нечему. – Није јој се дало у деци (= Нису јој се дала деца). Није му се дало у трговини. 2) (само одрич. са допуном у инф. или през. с везн. „да") не полазити за руком, не успевати, не моћи. – Не да ми се доћи у Београд. Не да ми се заспати. 3) (само одрич.) немати воље, не желети, не хтети. – Не да му се да почне. Не да ми се из кревета. Није ми се дало кући. • ~ се 1. а. предати се, препустити се, дозволити да се буде савладан, побеђен. – Не дај се. Ти си јачи. б. (са допуном у инф. ређе с през. с везн. „да") дозволити, допустити неки поступак према себи: ~ се пољубити, ~ се заплашити, ~ се збунити. в. препустити се љубавним, сексуалним односима, препустити се мушкарцу (о жени), подати се. – Дала се првом удварачу. 2. несвр. 1) моћи, бити могуће. – Дало се по њима видети да су поражени. 2) ићи од руке, напредовати. – Не дају јој се деца. 3. (у, на нешто) а. прихватити се, латити се неког посла, посветити се нечему, упустити се у неки посао: ~ се на посао, ~ се на политику, ~ се

Не да се замислити
Није јој се дало у деци (= Нису јој се дала деца)
Не да ми се доћи у Београд
Не да му се да почне
Не дај се
Дала се првом удварачу
Дало се по њима видети да су поражени
Не дају јој се деца