а)т, -кта м грч. лингв. говор неког подручја које се својим особинама (фонетским, морфолошким, лексичким и синтаксичким) одваја и разликује од стандардног, књижевног језика и од других говора; скуп народних говора који имају неке заједничке особине, наречје: говорити у дијалекту, штокавски ~, кајкавски ~, чакавски ~.