Значење и употреба
Како се реч користи
1.
један од трију праваца простирања неког тела, просторна величина нечега (дужина, ширина и висина).
2.
а. размере, величина (у физичком смислу): соба огромних димензија, град великих димензија. б. опсег, размере неке појаве, степен, интензитет развитка нечега: ~ устанка, попримити фантастичне димензије.
3.
начин испољавања односа, стања у коме се нешто налази; правац развоја: добити нову димензију (о некој појави), унети нову димензију (у нешто). • четврта ~ 1) фил. време, временска компонента, простирање у времену (према три просторне димензије). 2) фиг. иреалност, апстракција, иреални свет. добити, стећи и сл. нову димензију обогатити се неким новим својством, квалитетом.