избацивати, испуштати дим (о димњаку, одн. машини која производи дим).

нешто) излагати дејству дима; сушити на диму: ~ стакло, ~ месо.

нешто или без директног објекта) избацивати дим при пушењу, пушити: ~ (на) лулу, ~ цигарету.

и безл.) в. димити се (а, в).

бежати, давати се у бекство: ~ уз улицу. • ~ се а. (понекад безл.) испуштати дим, пушити се (о ономе што сагорева непотпуно или што је захваћено таквим сагоревањем, нпр. о лампи, свећи, гаришту, сену итд.). б. в. димити (1). в. испуштати из себе испарење или нешто слично што личи на дим, прашину и сл. (нпр. о морској пучини, бари, ђубришту); дизати се у облику дима, паре (нпр. о прашини итд.). г. вртети се, ковитлати се (о мислима, осећањима).