Значење и употреба
Како се реч користи
чврсто тло под воденом масом, мора, језера, реке и сл.: морско ~, речно ~, ~ језера, ~ баре. б. доњи, најнижи део неког удубљења на Земљиној површини (долине, котлине и сл.): ~ јаме, ~ долине, ~ кланца. в. најнижи, у земљу укопани део грађе: ~ тамнице, ~ подрума. г. најнижи део неког узвишења, подножје: на дну брда. д. уопште најнижи део нечега: на дну плућа, при дну кривуље.
доња страна суда, посуде; доња површина, основа предмета на којој леже бочне стране: ~ лонца, ~ чаше, ~ сандука, ~ брода, ~ резервоара.
најудаљенији, крајњи део нечега што се пружа уздуж, завршетак, крај: на дну села, у дну стола, при дну улице, у дну дућана.
најтајнији, најскривенији, најинтимнији део (душе, срца, бића): уздахнути из дна душе, заболети некога на дну срца.
најбеднији, најнижи слој друштва, друштвене заједнице: људи с друштвеног дна. • видети ~, погледати (у) ~ потрошити, испразнити све; попити до краја. до дна душе (увредити и сл.) јако, у највећој мери (увредити и сл.). до дна (искоренити, затрти, уништити, познавати итд.) потпуно, сасвим, до краја (искоренити, познавати итд.). доспети, доћи (потонути и сл.) до дна (на дно) пропасти материјално или морално. загледати чаши у ~ волети пиће, волети пити (алкохолна пића). из дна душе (мрзети, презирати и сл.) врло јако, много, свим срцем (мрзети, презирати). на (у) дну душе (срца) потајно али стварно, истински, искрено. од (с) врха до дна потпуно, из основа, све.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.