Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
особина онога који је добар, онога што је добро, спремност за пружање помоћи другима, племенитост, хуманост, човекољубивост: човек познат по доброти.
1.б.
добра, племенита особа. – Он је сушта доброта.
Он је сушта доброта
2.
добро, племенито дело, племенит поступак, доброчинство: чинити доброте.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.