Значење и употреба
Како се реч користи
идући, путујући или уопште крећући се стићи, доспети, приспети негде (о живим бићима, предметима, појавама, гласовима, вестима и сл.); крећући се доспети до одређене границе: ~ пред кућу, ~ из Америке, ~ на састанак, ~ до средине пута.
настати, наступити (о времену, животном добу, појавама временски одређеним). – Дошло је пролеће. Дође и старост. б. (и несвр.) пасти, падати у одређено време (у временском следу). – Јовањдан дође ове године у недељу. в. појавити се, створити се, искрснути, настати, наићи (о појавама, физичком или душевном стању и сл.). – Дошле му чудне мисли у главу. Дошао помор на стоку.
Дошло је пролеће
Јовањдан дође ове године у недељу
Дошле му чудне мисли у главу
у конструкцијама с предлозима „за", „на" и именицама које значе звање, положај и сл.) заузети неко место, положај, стећи неко звање: ~ за директора, ~ на престо, ~ на власт.
доспети у неко стање, околности, ситуацију: ~ у опасност, ~ у искушење, ~ у сукоб с неким. б. пасти, пропасти (морално, физички). – Дошао је дотле да мора да проси.
Дошао је дотле да мора да проси
стићи, доспети до извесног ступња, границе у неком послу, радњи: ~ до треће године студија, ~ до рукава (у плетењу). б. (и безл.) доспети до неког степена, фазе у неком процесу, развоју, дотерати: ~ до врхунца, ~ до пропадања, ~ до успона, ~ до пада, ~ на првобитни облик. в. (у конструкцијама с предл. „до" с ген.) размишљањем, проучавањем и сл. открити, установити, постићи нешто: ~ до истине, ~ до резултата, ~ до закључка, ~ до неке формуле. г. (у устаљеним обртима с предл. „на" и акузативом) закључити, смислити (нешто), сетити се (нечега): ~ на неку (по)мисао (идеју).
до нечега) а. набавити, прибавити, стећи (нешто), домоћи се (нечега): ~ до новца, ~ до зараде, ~ до неке књиге, ~ до богатства. б. остварити, постићи (нешто): ~ до слободе, ~ до независности. в. безл. десити се, догодити се, настати као резултат, последица нечега (о ономе што се казује допуном): ~ до невоље, ~ до пожара, ~ до свађе, ~ до неспоразума.
произаћи, постати, настати. – Име му је дошло од немачке речи.
Име му је дошло од немачке речи
и несвр.) а. наћи се, налазити се негде, заузети, заузимати, имати своје одређено место (у склопу, размештају нечега). – Дугме за појачавање звука дође десно. б. бити убројан, припасти, спадати. – У ову групу животиња дошао би и зец.
Дугме за појачавање звука дође десно
У ову групу животиња дошао би и зец
бити додељен, запасти, припасти, допасти (при деоби и сл.). – Најмлађем сину у деоби би дошла само једна њива. б. (и несвр.) отпасти, отпадати; припасти, припадати, следовати (о појединачним деловима, елементима, члановима који спадају у неку целину или јој одговарају). – На двадесет ђака дође један одликаш.
Најмлађем сину у деоби би дошла само једна њива
На двадесет ђака дође један одликаш
са допуном у облику придева или поредбене конструкције). а. добити неки изглед, постати, начинити се приликом промене (онаквим или оним што казује допуна). – Лице му је дошло озбиљно. Дошао је у лицу као креч. б. (и несвр.) (у)чинити се, оставити, остављати неки утисак: ~ као авет. Дође ми познат. Дошао ми смешан.
Лице му је дошло озбиљно
и несвр.) испасти, испадати (по цени, тежини и др.), ста(ја)ти, мерити, тежити. – Од овога материјала ми хаљина дође јефтиније. То ме је дошло 100 динара. Хлеб дође тежи кад не ускиса добро.
Од овога материјала ми хаљина дође јефтиније
некоме) разг. бити у одређеном сродству, роду с неким. – Он ми дође деда по мајци.
Он ми дође деда по мајци
а. (са лог. субјектом у дат. и допуном у виду реченице) обузети, спопасти (о жељама, прохтевима). – Дође ми да викнем. б. (у устаљеним конструкцијама с прилозима) постати, бити (о расположењима, стањима исказаним прилозима). – Дође ми чисто криво. Дође ми зазорно.
Дође ми да викнем
Дође ми чисто криво
и несвр.) десити се, испасти, испадати. – Како му то дође да нисмо добили вечеру? • добро ~ добро послужити, бити од користи. добро дошао уобичајени поздрав ономе који дође у посету некоме. ~ главе (некоме) убити некога; уништити некога. ~ далеко узнапредовати, много постићи; ир. пропасти, срозати се. ~ до грла (до гуше и сл.) (некоме) дојадити, додијати, дозлогрдити (некоме). ~ до густог(а) постати опасно, загустити. ~ до изражаја јасно се показати, очитовати. ~ до речи 1) добити прилику да се може говорити. 2) посвађати се, споречкати се. ~ до уверења уверити се (у нешто). ~ до ушију (некоме) чути, дознати. ~ (к) себи 1) освестити се, прибрати се. 2) опаметити се, уразумити се. ~ на видело оказати се, очитовати се. ~ на зелену грану опоравити се материјално. ~ на ноге (некоме) доћи код некога показавши спремност, готовост за пружање неке услуге; доћи код некога понизно молећи за нешто. ~ на памет (у главу, на ум и сл.) (некоме) помислити (нешто); сетити се (нечега). ~ на просјачки штап (до просјачког штапа) постати пуки сиромах, јако осиромашити. ~ на свет родити се. ~ на своје постати онакав какав треба да буде, одн. какав је у ствари. ~ под руку (некоме) наћи случајно на нешто или на некога, дохватити. ~ у везу (у додир, у контакт) (с неким) састати се (с неким) или успоставити везу, односе (с неким). ~ у обзир бити узето у обзир. ~ у питање не бити сигурно. ~ ће враг (ђаво) по своје доћи ће до негативних последица, биће лоше. дошла коса на брус (до камена) не може се даље, додијало је, дозлогрдило је. иди ми – дођи ми разг. 1) и ово и оно, и све друго, остало (при набрајању нечег што је неважно или непријатно, а што се ипак јавља, постоји). 2) како не треба, како не ваља; аљкаво; збрзано, збрда-здола. како дошло, тако прошло (дошло па прошло) брзо се појавило па брзо и нестало, прошло.
Како му то дође да нисмо добили вечеру? • добро ~ добро послужити, бити од користи
дођи ми разг