Значење и употреба
Како се реч користи
идући, путујући или уопште крећући се стићи, доспети, приспети негде (о живим бићима, предметима, појавама, гласовима, вестима и сл.); крећући се доспети до одређене границе: ~ пред кућу, ~ из Америке, ~ на састанак, ~ до средине пута.
настати, наступити (о времену, животном добу, појавама временски одређеним). – Дошло је пролеће. Дође и старост.
Дошло је пролеће
(и несвр.) пасти, падати у одређено време (у временском следу). – Јовањдан дође ове године у недељу.
Јовањдан дође ове године у недељу
појавити се, створити се, искрснути, настати, наићи (о појавама, физичком или душевном стању и сл.). – Дошле му чудне мисли у главу. Дошао помор на стоку.
Дошле му чудне мисли у главу
(у конструкцијама с предлозима „за", „на" и именицама које значе звање, положај и сл.) заузети неко место, положај, стећи неко звање: ~ за директора, ~ на престо, ~ на власт.
доспети у неко стање, околности, ситуацију: ~ у опасност, ~ у искушење, ~ у сукоб с неким.
пасти, пропасти (морално, физички). – Дошао је дотле да мора да проси.
Дошао је дотле да мора да проси
стићи, доспети до извесног ступња, границе у неком послу, радњи: ~ до треће године студија, ~ до рукава (у плетењу).
(и безл.) доспети до неког степена, фазе у неком процесу, развоју, дотерати: ~ до врхунца, ~ до пропадања, ~ до успона, ~ до пада, ~ на првобитни облик.
(у конструкцијама с предл. „до" с ген.) размишљањем, проучавањем и сл. открити, установити, постићи нешто: ~ до истине, ~ до резултата, ~ до закључка, ~ до неке формуле.
(у устаљеним обртима с предл. „на" и акузативом) закључити, смислити (нешто), сетити се (нечега): ~ на неку (по)мисао (идеју).
(до нечега) а. набавити, прибавити, стећи (нешто), домоћи се (нечега): ~ до новца, ~ до зараде, ~ до неке књиге, ~ до богатства. б. остварити, постићи (нешто): ~ до слободе, ~ до независности. в. безл. десити се, догодити се, настати као резултат, последица нечега (о ономе што се казује допуном): ~ до невоље, ~ до пожара, ~ до свађе, ~ до неспоразума.
произаћи, постати, настати. – Име му је дошло од немачке речи.
Име му је дошло од немачке речи
(и несвр.) а. наћи се, налазити се негде, заузети, заузимати, имати своје одређено место (у склопу, размештају нечега). – Дугме за појачавање звука дође десно. б. бити убројан, припасти, спадати. – У ову групу животиња дошао би и зец.
Дугме за појачавање звука дође десно
У ову групу животиња дошао би и зец
бити додељен, запасти, припасти, допасти (при деоби и сл.). – Најмлађем сину у деоби би дошла само једна њива.
Најмлађем сину у деоби би дошла само једна њива
(и несвр.) отпасти, отпадати; припасти, припадати, следовати (о појединачним деловима, елементима, члановима који спадају у неку целину или јој одговарају). – На двадесет ђака дође један одликаш.
На двадесет ђака дође један одликаш
(са допуном у облику придева или поредбене конструкције). а. добити неки изглед, постати, начинити се приликом промене (онаквим или оним што казује допуна). – Лице му је дошло озбиљно. Дошао је у лицу као креч. б. (и несвр.) (у)чинити се, оставити, остављати неки утисак: ~ као авет. Дође ми познат. Дошао ми смешан.
Лице му је дошло озбиљно
(и несвр.) испасти, испадати (по цени, тежини и др.), ста(ја)ти, мерити, тежити. – Од овога материјала ми хаљина дође јефтиније. То ме је дошло 100 динара. Хлеб дође тежи кад не ускиса добро.
Од овога материјала ми хаљина дође јефтиније
(некоме) разг. бити у одређеном сродству, роду с неким. – Он ми дође деда по мајци.
Он ми дође деда по мајци
а. (са лог. субјектом у дат. и допуном у виду реченице) обузети, спопасти (о жељама, прохтевима). – Дође ми да викнем. б. (у устаљеним конструкцијама с прилозима) постати, бити (о расположењима, стањима исказаним прилозима). – Дође ми чисто криво. Дође ми зазорно.
Дође ми да викнем
Дође ми чисто криво
десити се, испасти, испадати. – Како му то дође да нисмо добили вечеру? • добро ~ добро послужити, бити од користи. добро дошао уобичајени поздрав ономе који дође у посету некоме. ~ главе (некоме) убити некога; уништити некога. ~ далеко узнапредовати, много постићи; ир. пропасти, срозати се. ~ до грла (до гуше и сл.) (некоме) дојадити, додијати, дозлогрдити (некоме). ~ до густог(а) постати опасно, загустити. ~ до изражаја јасно се показати, очитовати. ~ до речи 1) добити прилику да се може говорити. 2) посвађати се, споречкати се. ~ до уверења уверити се (у нешто). ~ до ушију (некоме) чути, дознати. ~ (к) себи 1) освестити се, прибрати се. 2) опаметити се, уразумити се. ~ на видело оказати се, очитовати се. ~ на зелену грану опоравити се материјално. ~ на ноге (некоме) доћи код некога показавши спремност, готовост за пружање неке услуге; доћи код некога понизно молећи за нешто. ~ на памет (у главу, на ум и сл.) (некоме) помислити (нешто); сетити се (нечега). ~ на просјачки штап (до просјачког штапа) постати пуки сиромах, јако осиромашити. ~ на свет родити се. ~ на своје постати онакав какав треба да буде, одн. какав је у ствари. ~ под руку (некоме) наћи случајно на нешто или на некога, дохватити. ~ у везу (у додир, у контакт) (с неким) састати се (с неким) или успоставити везу, односе (с неким). ~ у обзир бити узето у обзир. ~ у питање не бити сигурно. ~ ће враг (ђаво) по своје доћи ће до негативних последица, биће лоше. дошла коса на брус (до камена) не може се даље, додијало је, дозлогрдило је. иди ми – дођи ми разг. 1) и ово и оно, и све друго, остало (при набрајању нечег што је неважно или непријатно, а што се ипак јавља, постоји). 2) како не треба, како не ваља; аљкаво; збрзано, збрда-здола. како дошло, тако прошло (дошло па прошло) брзо се појавило па брзо и нестало, прошло.
Како му то дође да нисмо добили вечеру? • добро ~ добро послужити, бити од користи
дођи ми разг
Напомене
дођем (аор. дођох, дође; имп. дођи; р. пр. дошао, -шла; трп. 0) свр. непрел.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.