Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
тематизирано и апсолутизовано некритичко мишљење, став заснован на ауторитативним судовима, који се усваја без проверавања и шаблонски примењује; начело, поставка која се сматра и усваја као тачна и неоспорна: овештале догме, одбацити догме.
1.б.
верска начела, поставке које су верници дужни прихватити као апсолутно тачне, без икакве критике и провере; службена верска доктрина: верске догме, црквене догме, свете догме, хришћанске догме.
1.в.
уопште оно што се сматра као непогрешиво, неприкосновено, у шта се мора веровати: сматрати нешто као догму.
Напомене
Генитив: мн. догми
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.