догорјети, -рим свр. непрел. а. изгорети до краја (нпр. о свећи). б. (до нечега) изгорети до одређеног места, до неке границе: ~ до крила. в. (обично безл.) фиг. доћи до стања, тренутка после кога се више не може чекати, трпети, доћи до густа, догустити, дојадити. – Кад му догори, бежи од куће. • ~ (некоме) до ноката не моћи више подносити, трпети, постати (некоме) неиздрживо, дојадити.

Кад му догори, бежи од куће