обично у синтагми: на дохвату, на ~) а. растојање до којег се може дохватити, досегнути (руком или неким предметом), домашај: бити на дохвату. б. раздаљина до које се нешто простире, до које нешто делује, домет: бити изван дохвата артиљерије, на ~ слуха (гласа).

додир, дотицај: ~ за руку. • на дохвату руке веома близу.