Одредница

дохватити

-им
Претражи речник ↗

Значење и употреба

Како се реч користи

1.

а. узети хватајући руком (нешто што се налази на извесном растојању): ~ перо, ~ руку. б. (некоме) узети и пружити, додати (некоме): ~ некоме књигу. в. зграбити, дограбити, дочепати, шчепати: ~ пушку, ~ батину. г. достићи и ухватити: ~ некога у бекству. д. фиг. закачити задиркујући, критикујући; напасти, израдити: ~ некога у новинама.

2.

а. (некога, нешто) додирнути, дотаћи: не смети ~ некога. б. окрзнути, закачити (нар. о метку, зрну). в. непосредним додиром, утицајем захватити, оштетити (нешто): ~ усеве (нпр. о мразу, сунцу). г. ударити, распалити; згодити: ~ бичем.

3.

(до нечега) бити довољно дуг или висок, допрети, досезнути (у висину, дужину).

‣1.~ се

ухватити се за неки део тела: ~ се за косу.

‣2.~ се

уз. повр. а. зграбити, шчепати једно друго, дограбити се; ухватити се у коштац, побити се, потући се. б. посвађати се, доћи у сукоб (с неким), сукобити се.

‣3.~ се

(нечега) в. дохватити (1а, в): ~ се пушке, ~ се лопова.

‣4.~ се

латити се, прихватити се неког посла: не хтети се ничега ~.

‣5.а.~ се

приспети, стићи на неко место (обично после напорног путовања), домоћи се, дочепати се: ~ се друма.

‣5.б.~ се

доћи до нечега, задобити, стећи: ~ се памети, ~ се снаге.

‣6.~ се

бацивши се, скочивши дочекати се, ослонити се на нешто: ~ се на ноге.

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.