Значење и употреба
Како се реч користи
1.
највиша академска титула, научни или стручни степен који се стиче на основу одбрањене дисертације и положеног испита; носилац највише академске титуле: ~ филозофије, ~ филологије, ~ права.
2.
онај који је дипломирао на неком медицинском факултету, лекар, лечник.
3.
одличан познавалац нечега, стручњак за нешто. – Он је доктор за те ствари. • почасни ~ титула која се додељује као признање за изузетне заслуге у науци (без одбране дисертације и без полагања испита).
Он је доктор за те ствари
Напомене
Инструментал: -ом
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.