али ређе, достати) (обично одрично) а. одговарати, задовољавати (износом, количином, бројем, величином и сл.); бити потпуно довољан. – Не достаје ђубрива. б. (некоме или безл.) готитати, преостајати. – Не достаје му времена (снаге).

Не достаје ђубрива

Не достаје му времена (снаге)