Одредница

достојанствен

-а-о
Претражи речник ↗

Значење и употреба

Како се реч користи

1.а.

који заслужује поштовање, отмен, углађен (о личности); префињен, поносит, гордо (о понашању, држању и сл.); узвишен, величанствен (о делу, стилу и сл.): ~ господин; ~ изглед, ~ држање, ~ корак; ~ стил.

1.б.

који је у складу с људским достојанством, пун достојанства: ~ однос, ~ рад.

2.

који ужива велики углед, угледан, цењен, значајан, велик: ~ положај, ~ звање.

3.

који одговара нечијем угледу, који одражава поштовање које се неком указује: ~ дистанца.

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.