дотући), дотучем (р. пр. дотукао, дотукла (дотукла); трп. дотучен, -а) свр. прел. а. задати (некоме, нечему) последње ударце, убити, усмртити већ рањеног: ~ зеца, ~ болесну животињу. б. потпуно онеспособити за даљу борбу, до краја потући, савладати, поразити, победити: ~ непријатеља, ~ противника. в. фиг. потпуно савладати, онеспособити, уништити (духовно, материјално, здравствено и сл., нар. о болести, невољи и сл.). г. до краја побити (нечије мишљење, став): ~ некога својим аргументима.