Одредница · хомограф 2

довести²2

довести-ведем (доведем
Претражи речник ↗

Значење и употреба

Како се реч користи

1.а.

водећи или упућујући некога учинити да дође, приспе до одређеног места: ~ до врата, ~ пред кућу, ~ у салу.

1.б.

омогућити некоме да стигне до одређеног циља, послужити коме као путоказ. – Стаза га је довела у шуму.

Стаза га је довела у шуму
1.в.

поставити (некога) на неки положај; наћи (некоме) службу, запослење, запослити: ~ на положај министра, ~ у министарство.

1.г.

узети у своју кућу жену, одн. снаху (ређе мушкарца) ради женидбе (одн. удаје): ~ невесту, ~ снаху за сина.

1.д.

повести и задржати уз себе децу из претходног брака (приликом преудаје): ~ двоје деце из првог брака.

2.

учинити да нешто доспе некуд усмеравајући му кретање, спровести; померањем дотерати, примаћи: ~ воду водоводом, ~ рибу до обале.

3.а.

(до нечега (нешто до нечега)) учинити, допринети да се нешто оствари, деси, постигне, бити узрок неког збивања, догађаја: ~ до мира, ~ до рата, ~ до победе, ~ до стварања савеза.

3.б.

учинити да неко, нешто доспе у одређено стање, расположење, проузроковати, изазвати неку промену, неко стање или расположење: ~ до лудила, ~ у тежак положај, ~ у склад, ~ до кључања.

3.в.

упутити, упутити ка неком закључку, навести на неку мисао, на неко схватање: ~ на неку мисао, ~ до неког закључка.

4.

описујући, пратећи нешто у временском току доћи до неког тренутка: ~ хронику манастира до одређене године. • ~ у питање (нешто) угрозити.

Аорист: доведох, доведе; р. пр. довео, довела (довела); пр. пр. довевши; трп. доведен, -ена

ретко непрел.

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.