дозволим свр. прел. (нешто или са допуном у виду изричне објекатске реченице) а. дати (некоме) дозволу, допуштење, сагласити се (са нечим), одобрити (нешто): ~ венчање, ~ некоме да отпутује. б. примити без противљења, не спречити, омогућити, допустити: ~ подсмевање, ~ ројење (пчела). # ~ се препустити се, предати се, не одупрети се, не успротивити се: ~ се мушкарцу. • дозволићете узречица у разговору кад се нешто прима, прихвата као нормално или могућно у датој ситуацији. – Дозволићете, сиромашни јаче осећају неправду. ~ себи (нешто) учинити нешто или предузети нешто упркос разлозима који су против тога: ~ себи луксуз.

Дозволићете, сиромашни јаче осећају неправду