дувати

понекад безл.) изазивати слабије или јаче струјање ваздуха; кретати се (слабије или јаче), струјати (о ваздуху, ветру), пухати.

испуштати из уста ваздушну струју и управљати је на (у) нешто, пирити: ~ у ватру.

испуштајући из уста ваздушну струју производити звукове у неком дувачком инструменту, свирати у неки инструмент: ~ у трубу.

дисати; убрзано и бучно дисати, дахтати; бректати.

шатр. пушити марихуану.

обично: на некога) љутити се, бурити се, дурити се. • ~ (некоме) за вратом (у врат) гонити (некога) у стопу; прогањати (некога). ~ у исту (једну) тикву, ~ у један (исти) дудук (рог) пеј. разг. слагати се потпуно с неким (у мишљењу, поступцима); бити у дослуху, туровати с неким. ~ у празне песнице (прсте) бити без средстава за живот, оскудевати. знати откуд (који, какав) ветар дува знати праве разлоге, назирати нечије скривене побуде, задње намере.