и двобој, -оја м а. уговорена борба оружјем (мачевима, револверима) између два лица, по старо утврђеним правилима и у присуству сведока (ради решавања питања части), дуел: изазивати на ~. б. битка, бој, борба између два противника, две противничке војске: артиљеријски ~. в. фиг. полемика, спор, препирка: ~ речима.