Значење и употреба
Како се реч користи
1.
збирни број према основном броју два. а. кад се заједно узима мушка и женска особа или мушко и женско биће (понекад и две особе, одн. два бића без обзира на род): ~ младих, њих двоје; ићи ~ по ~. б. уз збирне именице које означавају младунчад: ~ деце, ~ јагњади.
2.
збирни број самостално употребљен у именичком значењу: две чињенице, две ствари, два појма. – Из њиховог разговора сам схватио двоје. Немој ми то двоје раздвајати.
Из њиховог разговора сам схватио двоје
Напомене
или непром.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.